Vesti

Posle nekoliko godina pauze, jedno od najpoznatijih operskih dela čuvenog italijanskog kompozitora Đuzepea Verdija - "Aida", ponovo će se naći na repertoaru Velike scene Narodnog pozorišta u Beogradu. Režija je poverena Ognjenu Draganovu (k. g.), dirigent je Peter Leonard (k. g.), a premijera će biti održana u sredu 10. aprila (19,00).

Pre početka predstave biće održan minut ćutanja u znak sećanja na žrtve jučerašnjeg tragičnog događaja u selu Velika Ivanča kod Mladenovca kada je ubijeno 13 osoba.
Naslovnu ulogu tumačiće, u alternaciji, Jasmina Trumbetaš Petrović, Ana Rupčić Petrović i Sanja Kerkez.
U podeli su i Jelena Vlahović/ Nataša Jović Trivić/ Dragana del Monako/ Jadranka Jovanović (Amneris), Janko Sinadinović/ Hon Li/ Dušan Plazinić (Radames), Miodrag D. Jovanović/ Aleksandar Stamatović (Amonasro), Ivan Tomašev/ Nenad Jakovljević/ Slavko Sekulić (Ramfis), Stefan Pavlović/ Mihailo Šljivić (Kralj), Ivanka Raković Krstonošić/ Biljana Soldo/ Tatjana Mitić/ Marija Mitić Vasić (Sveštenica) i Danilo Stošić/ Nenad Čiča (Glasnik).
Scenografiju su kreirali Dejan Miladinović i Miraš Vuksanović, kostime Milanke Berberović obnovila je Katarina Grčić, koreografiju je uradio Konstantin Kostjukov, izbor video materijala pripremio je Dejan Miladinović, a za video produkciju bio je zadužen Petar Antonović.
Ovom predstavom, prvakinja Opere Jelena Vlahović proslaviće 25. godina umetničkog rada.
Poslednji put, "Aida" je bila na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu 22. aprila 2009. godine.
Praizvedba ovog remek-dela operske umetnosti, čija je radnja smeštena u drevni Egipat, održana je 24. decembra 1871. godine u Kairskoj operi.
M.B.

                                IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 8. APRILA U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA

Opera Đuzepea Verdija "Aida" biće premijerno izvedena na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u sredu, 10. aprila u 19 časova i 18. maja na areheoloaskom lokalitetu Viminacijum povodom proslave 1.700 godina Milanskog edikta, najavljeno je na konferenciji za novinare održanoj u Muzeju Narodnog pozorišta.
Vršilac dužnosti direktora Narodnog pozorišta Dejan Savić rekao je da će nova postavka "Aide" biti drugačija u odnosu na onu koja je pre pet godina bila premijerno izvedena u Sava centru.
- Iskoristili smo činjenicu da ansambl i solisti poznaju to delo", rekao je Savić i podsetio da je nova postavka priređena i u čast 200 godina od rođenja Đuzepea Verdija.
On je dodao da više ne postoje scenske postavke velikih opera koje na sceni traju 25 i 30 godine, ali je izrazio nadu da će nova verzija Aide biti izvođena barem 10 ili 15 godina. Savić je najavio da će "Aida" najverovatnije gostovati i u Sofiji, dok će operski ansambl iz tog grada najverovatnije u Sava centru nastupiti u predstavi "Prsten Nibelunga" povodom 200 godina rođenja Riharda Vagnera.
Reditelj Ognjan Draganov rekao je da je pre šest godina radio na postavci Aide u operi u Temišvaru.
- Ovde je sve drugačije, jer radimo u veoma kratkom roku. Za reditelja je najteže u Aidi da skine tragove tradicije - kazao je Draganov i dodao da je impresioniran mnogim pevačima opere Narodnog pozorišta.
On je najavio da će u izvođenju opere "Aida" učestvovati i baletski igrači i statisti koji će na efektan način pokušati da dočaraju poslednju scenu trijumfa.
Jelena Vlahović koja će ulogom Amneris u operi Aida proslaviti 25 godina rada, rekla je da je prvi put u toj operi nastupala kao mlad solista, a reditelj je tada bio Dejan Miladinović (v.d. direktora Opere).
- Aida je repertoarska opera u kojoj će stasavati mnogi mladi umetnici - rekla je ona. Jasmina Trumbetaš Petrović koja tumači naslovnu ulogu kazala je da je to zahtevan scenski i vokalni nastup koji traži izvođačku zrelost.
- To je lepa predstava sa novom scenografijom i kostimima. Ne mora sve što je lepo da bude i skupo - dodala je ona.
Sopran Ana Rupčić Petrović istakla je da je "Aida" vrh koji jedan pevač može da poželi.
- U ovoj predstavi nema skromnosti, svi daju sve od sebe, a to je ogroman luksuz - dodala je ona.
Vršilac dužnosti direktora Opere Dejan Miladinović kazao je da operska kompanija, koja se odluči da na svoj repertoar uvrsti "Aidu", poručuje svojoj publici i drugima da ima hrabrosti da u ovo krizno vreme uradi jednu takvu predstavi, ali i da poseduje sjajne umetničke potencijale.
On je istakao da Opera Narodnog pozorišta u svojim redovima ima solista za najmanje tri premijere.
Miladinović je podsetio da Nacionalni teatar ima i fantastičan Orkestar i Hor, kao i sjajnu tehničku ekipu.
On je izrazio očekivanje da će publika novu verziju Aide prihvatiti "sa velikim zadovoljstvom, ako ne i sa ushićenjem".

                                                        BIOGRAFIJE PITERA LEONARDA I OGNjANA DIMITROVA DRAGANOVA

Leonard je rođen u Bostonu, gde je i odrastao, posle čega se seli u Njujork. Na Džulijardu završava osnovne i master studije, a slavni Žan Morel ga bira za izuzetno odabran program dirigovanja.
Iz bogate umetničke karijere Pitera Leonarda izdvajamo najpre sedmogodišnju funkciju generalnog muzičkog direktora grada Augsburga, Nemačka (do 2002). Od brojnih premijera svetske i nemačke muzičke literature, koje su tokom tog perioda izveli Opera i Simfonijski orkestar, posebno mesto zauzima inovativna produkcija Vagnerovog Prstena Nibelunga. Maestro Leonard je imao mnogobrojne nastupe u svojstvu gostujućeg umetnika sa značajnim orkestrima u Severnoj Americi uključujući i Njujoršku filharmoniju, sa desetinama nemačkih orkestara, sa slavnom Orquesta Filarmonica de la UNAM u Meksiko Sitiju, Beogradskom filharmonijom, Filharmonijom iz Pusana... Od  2008. je umetnički direktor Narodnog pozorišta u Rostoku i Severno-Nemačke filharmonije.
Njegov rad karakteriše velika ljubav prema pevanju i pevačima. Među mnogim kompozitorima čija dela je izvodio nalaze se i Kopland, Kramb, Ek, Fini, Holst, Houhanes, Korn, Martinu, Mou, Pasatjeri, Rorem, Tomas, Torn, Vajlder i Cvilih, ali naročito su cenjene njegove interpretacije italijanskih majstora, posebno Verdija i Donicetija. Kritika je veoma pozitivno ocenila i njegovu svetsku premijeru integralne verzije „filmske opere“ Les trois souhaits Bohuslava Martinua, a kablovska mreža „Bravo“ i magazin „Ovacije“ ističu njegov izuzetni doprinos američkom muzičkom životu.
Snimao je za diskografske kuće Albany, CRI, Opus One, Painted Smiles, Premiere Recordings i The Louisville Orchestra's First Edition Records. Jedan od njegovih diskova „Stereo Review“ je proglasio „snimkom izuzetne vrednosti“.
Dobitnik je prestižnih nagrada na Muzičkom festivalu u Aspenu, Mocarteum u Salcburgu, Tenglevudu i Bejrutu...


Draganov je rođen 1964. u Staroj Zagori, Bugarska. Magistarske studije na Katedri za opersku režiju je završio na Bugarskoj muzičkoj akademiji 1997. Do sada je bio angažovan kao: inspicijent u Nacionalnoj operi u Sofiji (1986–91), asistent reditelja (Albert-Andreu Leruksu i Plamenu Kartalovu, 1989–96), reditelj u Nacionalnoj operi u Sofiji (1996–2002), zamenik upravnika Nacionalne opere u Sofiji (1998–2002), generalni direktor Mreže asocijacija balkanskih opera (2003–05), od 2005. generalni direktor Muzičke kuće V’AMO i Novog evropskog simfonijskog orkestra, a od 2012. operski reditelj Državne opere Ruse, Bugarska.
Režirao je veliki broj operskih predstava u Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji, Makedoniji, Holandiji, Belgiji, Italiji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Brazilu, Kolumbiji, među kojima su:
Đ. Verdi: Rigoleto („Euro stage“ trupa, Holandija; Nacionalna opera u Sarajevu), Trubadur („Euro stage“ trupa i Opera Enshede, Holandija; Operski festival u Belemu, Brazil), Aida („Euro stage“ trupa; Nacionalna opera u Temišvaru), Nabuko (Makedonska nacionalna opera; Opera Narodnog pozorišta u Beogradu), Travijata (Os, Holandija; Nacionalna opera u Temišvaru)
Đ. Pučini: Madam Baterflaj (Pozorište „Luksor“, Roterdam), Boemi (Opera „Ovideo“, Konstanca), Toska (Makedonska nacionalna opera; Nacionalna opera u Temišvaru; Nacionalna opera – Iasi, Rumunija)
A. Josifov: Maks i Moric, Pčelica Maja, Pinokio – sve tri u sofijskoj Nacionalnoj operi
G. Doniceti: Lučija od Lamermura („Euro stage“ trupa; Nacionalna opera u Sofiji; Nacionala opera u Bukureštu; Nacionalni teatar u Medelinu, Kolumbija), Ljubavni napitak (Enshede, Holandija; koprodukcija Beč–Temišvar–Sarajevo), Don Paskvale (Nacionalna opera u Sarajevu)
V. Belini: Norma (Nacionalna opera Bogota)
Đ. B. Pergolezi: Služavka gospodarica (Operski festival u Belemu, Brazil)
B. Bartok: Zamak Plavobradog (Državna opera u Staroj Zagori)
J. Štraus: Slepi miš (Državna opera u Konstanci, Rumunija)