Vesti

U okviru Državnog programa proslave jubileja „Milanski edikt 313 – 2013, Srbija“, 18. maja u rekonstruisanom Rimskom amfiteatru Arheološkog parka Viminacijum, ansambl Opere Narodnog pozorišta u Beogradu izveo je Verdijevu "Aidu" u režiji Ognjana Draganova.

Izvođenje ovog spektakla omogućila je ambasada Italije u Srbiji, a pre početka predstave, publici se obratio italijanski ambasador Armando Varikio koji je, tom prilikom, otvorio novopostavljenu scenu.
On je poželeo dobrodošlicu predsedniku Tomislavu Nikoliću, zvaničnicima i diplomatama zahvalivši na prilici da njegova zemlja učestvuje u obeležavanju Milanskog edikta.
- Italija podržava Srbiju na njenom evropskom putu i sa zadovoljstvom je primila vest o sporazumu Beograda i Prištine - rekao je Varikio i dodao da je dokaz da Evropa prepoznaje napore Srbije na njenom putu ka EU nedavna nagrada “Najevropljanin” Aleksandru Vučiću.
- Večeras smo ovde na ovom predivnom rimskom lokalitetu koji ste vi prijatelji Srbi maestralno rekonstruisali da slavimo cara Konstantina uz jednu od najčuvenijih opera jednog od najslavnijih kompozitora 19. veka Đuzepea Verdija koja je kao stvorena za izvođenje na ovom veličanstvenom mestu. Pre nekoliko meseci, zahvaljujući angažovanju maestra Dejana Savića, u Narodnom pozorištu je održano veče posvećeno Verdiju povodom 200 godina od njegovog rođenja. Među brojnim inicijativama organizovanim u okviru proslave 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, rado se sećam pozorišne predstave koja je prikazala život velikog imperatora scenskim predstavljanjem "sna" - rekao je, između ostalog, italijanski ambasador i naglasio da želi da Srbija - "zemlja koja je bila moja kuća u protekle četiri godine", gleda u budućnost.
- Zahvaljujem se predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću što mi je ukazao čast da otvorim ovo predivno veče i ustupim prostor Verdijevoj muzici. Uživajte - dodao je gospodin Varikio.
Rekonstruisani Rimski teatar na otvorenom, na kome se radilo šest godina, za samo nekoliko meseci, zahvaljujući zajedničkom naporu Ministarstava kulture i brojnih sponzora, bio je u potpunosti spreman da primi prve posetioce.
Kompletna rekonstrukcija biće završena do kraja godine i tada će amfiteatar, koji će moći da primi četiri do pet hiljada posetilaca, sigurno služiti generacijama koje dolaze, jer je urađen temeljito i veoma kvalitetno - od specijalnog drveta sibirskog ariša otpornog na vremenske nepogode.
U ovom muzičko-scenskom spektaklu, ansambl Narodnog pozorišta, koji je prvi put igrao pod vedrim nebom, predvodila je u naslovnoj ulozi Jasmina Trumbetaš Petrović, gost iz Italije tenor Frančesko Anile interpretirao je jednu od najzahtevnijih uloga tog faha - egipatskog vojskovođu Radamesa, a lik Aidine suparnice Amneris bio je poveren Jeleni Vlahović.
Još jedan gost iz Italije - bariton Elia Fabian predstavio se ulogom zarobljenog etiopskog kralja Amonasra, Stefan Pavlović je, kao i na beogradskoj premijeri, igrao Kralja Egipta, Ivan Tomašev je tumačio lik egipatskog prvosveštenika Ramfisa, Glasnik je bio Nenad Čiča, a Sveštenica - Ivanka Raković Krstonošić.
U predstavi su učestvovali i Hor, Orkestar i baletski igrači Narodnog pozorišta u Beogradu, čije je pokrete osmislio Konstantin Kostjukov, kao i učenici Baletske škole Lujo Davičo.
Dirigent je bio Ivan Kožuharov, umetnik velikog međunarodnog iskustva, direktor Opere u Burgasu.
Pomoćnik reditelja je Ivana Dragutinović Maričić, kostime Milanke Berberović, obnovila je Katarina Grčić, scenografiju su uradili Dejan Miladinović i Miraš Vuksanović, a za video produkciju bio je zadužen Petar Antonović.
Oko 2500 oduševljenih gledalaca, među kojima su bili članovi državnog vrha predvođeni predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i brojne visoke zvanice, dočekalo je kraj predstave na nogama, a više od 200 učesnika ovog spektakla, nagradili su višeminutnim burnim aplauzom.
Verdijevo remek delo "Aida", isprepleteno najsnažnijim ljudskim emocijama kao što su ljubav, mržnja, strast, izdaja, vojnička hrabrost, političke intrige... premijerno je izvedeno 10. aprila ove godine na Velikoj sceni.
Inače, pre početka predstave u Viminacijumu, u Rimskoj vili, predsednik Nikolić je otvorio izložbu "Konstantnin i njegovo doba" na kojoj su izloženi vredni arheološki predmeti deset muzeja u Srbiji koji svedoče o Konstantinu i počecima hrišćanstva na prostoru Srbije.
Na izložbi "Konstantin i njegovo doba" izloženo je 128 artefakata nulte kulturne vrednosti od prvog do četvrtog veka koji svedoče o vladavini Konstantina, Milanskom ediktu, počecima hrišćanstva na tlu Srbije, a među njima i čuveni Konstantinov portret, bronzana bista koja je obišla svet na brojnim gostujućim izložbama.
Predmeti iz kolekcija izloženi su po segmentima: kultura, vojska, svakodnevni život rimske države. Postavkom su obuhvaćeni i arhelološki predmeti iz rezidencijalnih kompleksa Sirmijuma, Naisusa i Medijane, arhelološki nalazi iz Gamzigrada i vladarski nakit nađen u Šarkamenu.
Izložena je i kameja iz Kusadaka kod Mladenovca koja predstavlja Konstantina na konju kako gazi neprijatelja pogleda uprtog u nebo.
M.B.

Više o dosadašnjim izvođenjima "Aide" možete pročitati OVDE