Vesti

Predstava „Zagonetne varijacije“, Erika Emanuela Šmita, u režiji Božidara Đurovića, biće izvedena 250 put u ponedeljak 7. marta u 20,30 časova na Sceni „Raša Plaović“.

Malo je naših dramskih predstava koje se mogu pohvaliti tako dugim i bogatim scenskim životom kao „Zagonetne varijacije“. U izvođenju Marka Nikolića i Borisa Pingovića, ova predstava se igra na Sceni „Raša Plaović“ više od decenije, i to takvim intenzitetom da je dvestoti izlazak pred publiku proslavila na svoj deseti rođendan, a evo, nepune tri godine kasnije, pred nama je i 250. repriza.
Autor ovog izvanrednog teksta, Erik E. Šmit, bio je gost na beogradskoj premijeri, 2. maja 1998. godine, posle čega je izjavio da je „Marko Nikolić jedan od najboljih tumača Abela Znorka“ i pojasnio kako je to glumac „koji ima moć izvanredne, iznenadne transformacije. Već samom pojavom uverava me da je veoma usamljena ličnost kakva je i junak drame, ali koji ume da prelazi iz surovosti u nežnost. Svojom pojavom on objašnjava čitav jedan svet! On je celo veče držao moju pažnju“. Za ovu ulogu Marko Nikolić dobio prestižno glumačko priznanje, Nagradu „Raša Plaović“. U obrazloženju Žirija, između ostalog je rečeno: „ova kreacija je vanserijski domet koji predstavlja novi korak u Nikolićevom razvoju, ali i novi senzibilitet glumačkog perfekcionizma na našoj sceni. Nikolić je na istinit i ubedljiv način, psihološkim, ali i fizičkim transformacijama oživeo zadati lik“. A Boris Pingović je za ulogu Erika Larsena dobio Pohvalu Narodnog pozorišta, uz obrazloženje: „Igra iz ‘drugog plana’ često izmiče pažnji kritike i aplauzima publike. Pripremiti scenu za partnera, omogućiti mu da dođe do punog izražaja i ostati u senci, često traži jednaku meru majstorstva. Igrajući takav lik, Boris Pingović je u ogromnoj meri pomogao glumačkom ostvarenju Marka Nikolića koje je obeležilo sezonu u Beogradu...“
Neposredno pred jubilarno stoto igranje pred publikom, 2002. godine, RTS je snimila i emitovala u okviru Dramskog programa ovaj komad sa istim akterima (TV adaptacija i režija Slobodan Šuljagić). Televizijski kritičar konstatuje da se ovakvim ekranizacijama pozorišnih predstava obično pribegava kad je predstava „izigrana“, pred „skidanje sa repertoara“ i konstatuje kako, naprotiv, ova predstava adaptirana za mali ekran pokazuje da se „pozorišni kvalitet, ako postoji, može transponovati u novu medijsku formu, a da, pri tom, ostane nesporan teatarski čin, osnovni i prvobitni autorski i umetnički trud na kojem je zasnovana televizijska intervencija“. Danas sa sigurnošću možemo dodati: i da to ne šteti daljem scenskom životu predstave.
Zabeležimo i ovo: povodom stote predstave, Erik E. Šmit je Narodnom pozorištu uputio telegram u kojem je, između ostalog, napisao: „Uvek ću se živo sećati premijere u Beogradu, snage  pročiš-ćenog spektakla i dirljive interpretacije glumaca. To je jedan od mojih najlepših pozorišnih trenutaka. Kad god mislim na vas ne mogu a da se ne setim priče jednog mog prijatelja, odnedavno oženjenog Beograđankom, koji je prilikom posete njenim roditeljima išao da gleda predstavu za vreme rata. Tokom izvođenja nestalo je struje zbog uzbune, ali je publika ostala i predstava je nastavljena uz sveće. Bio je to nezaboravan trenutak: pozorište je svedeno na suštinu, čovečnost, bitnost, ljubav. Plačem kad se setim toga. U ime svih tih sveća, primite moje divljenje i naklonost“.
Tokom trinaest godina neumornog igranja, predstava je ostvarila brojna gostovanja u zemlji: u Studentskom gradu, Boru, Kraljevu, Somboru, Vršcu, Zrenjaninu, Aranđelovcu, Pančevu, Kragujevcu, Sremskoj Mitrovici, Kikindi, Paraćinu, Kovinu, Ubu, Svilajncu, Jagodini, Kostolcu, Kosovskoj Mitrovici, Zaječaru, na Borinim danima u Vranju. „Zagonetne varijacije“ su predstavljale srpsku pozorišnu umetnosti i na gostovanjima u Beču, Cirihu, Ženevi, Londonu, Kijevu, Podgorici, na festivalu Grad teatar Budva, te na Četvrtom interdisciplinarnom pozorišnom festivalu „Dani malih stvari“ u Trebinju. Predstavu je do sada videlo skoro 45000 gledalaca.
M.B.