Vesti

Prvakinji Baleta Narodnog pozorišta Ani Pavlović svečano je u nedelju 29. aprila uručena nagrada ”Terpsihora” koju dodeljuje Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije.

Na svečanosti u Muzeju Narodnog pozorišta, nagradu je uručio upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović koji je rekao da ima veliku čast što prvi dodeljuje to priznanje i istakao da može samo da pretpostavi koliko je Ana Pavlović, kao prvi dobitnik, “srećna zbog ove, verujem, značajne nagrade”.
Prva dobitnica nagrade Udruženja profesionalnih baletskih umetnika (PUBS) osnovanog pre dve godine kao centar koji okuplja igrače, koreografe i pedagoge, ali i umetnike koji nisu iz ove profesije, reditelje, slikare, scenografe, čiji je rad vezan za baletsku umetnost, zahvalila je brojim prijateljima i poštovaocima njenog rada koji su došli na svečano uručenje nagrade.
- Mnogo sam uzbuđena, nisam navikla na ovakva uzbuđenja, jer ne primam često nagrade, a dobiti nagradu koja nosi ime boginje igre na Međunarodni praznik igre, više je nego što sam ikada mogla očekivati - kazala je Ana Pavlović.
Ona je dodala da joj je veoma važno što je tako mnogo ljudi danas sa njom, da joj je nagrada pokazatelj da je na pravom putu i da će svakako biti podstrek za njen dalji rad.
O prvom dobitniku nagrade odlučivao je petočalni žiri u kojem su bili predsednica Ivanka Lukateli, scenograf dr Snežana Arnautović, prvak baleta i koreograf Ronald Savković, reditelj Kokan Mladenović i reditelj i upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović.
Obrazloženje žirija pročitala je predsednica Lukateli koja je istakla da svaka nagrada vredi koliko i umetnik koji je prima i da se nada da će prva dobitnica to imati u vidu jer je po propozicijama nagrade “Terpsihora” dužna da oformi sledeći sastav žirija.
- Pavlović je umetnica koja svojom dugogodišnjom kvalitetnom igrom na sceni svog matičnog Narodnog pozorista kao i na scenama u regionu i svetu, neguje tradiciju prethodnika srpskog baleta - kazala je Lukateli.
Ona je dodala da je Ana Pavlović svojim pristupom i poštovanjem svakog poverenog zadatka, pa bio to i mali, kao u poslednjoj premijeri na sceni matičnog pozorišta, uloga Roksane u baletu “Aleksandar” Ronalda Savkovića, pokazala da je baš ona pravi izbor i da igra zato što je to deo nje same.
Nagrada se sastoji od srebrnog medaljona, rad mlade slikarke Tamare Mladenović, i novčanog dela od 2000 evra koji je uručio osnivač PUBS-a koreograf i igrač Aleksandar Ilić poželevši laureatkinji da taj iznos “potroši na dobar odmor”.
Novčana sredstva za nagradu obezbedio je anonimni darodavac sa kojim je PUBS potpisao specijalni ugovor da neće otkrivati identitet osobe. Nezavisni donator obavezao se da će finansirati nagradu u visini 2000 evra narednih deset godina.
Nagrada “Terpsihora” dodeljivaće se na Svetski dan igre 29.aprila i to isključivo domaćim umetnicima.
Pored ove nagrade, dodeljena je i pohvalnica za unapredjenje baletske umetnosti balerini  koja se bavi medijskom promocijom igre Drini Pešić, solistkinji Baleta Nacionalnog teatra i autorki emisije “Svet baleta“ koja se emituje na Art televiziji.
M.B.

PORUKE POVODOM SVETSKOG DANA IGRE:
Povodom Međunarodnog dana igre Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), proslavljajući 50 godina svog postojanja, po prvi put šalje poruku eminentnog umetnika iz oblasti plesnog stvaralaštva u Srbiji. Sa nadom da će akcija postati tradicionalna UBUS na ovaj način želi da doprinese afirmaciji domaćih stvaralaca.
Autorka ovogodišnje poruke povodom Međunarodnog dana igre, koji se obeležava 29. aprila, je priznata baletska umetnica, primabalerina, koreograf i dobitnica Posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije, Lidija Pilipenko.
- Ljudski život je nepresušna koreografija, a igra kao uzvišeni umetnički izraz je ogledalo koje često dokazuje da i nemoguće može da postane moguće. Posle duge istorijske tradicije, nastanka baletske umetnosti u nas, slavimo 50 godina postojanja Udruženja baletskih umetnika Srbije – kazala je gospođa Pilipenko.
Autor ovogodišnje međunarodne poruke za Svetski dan igre, koja glasi: "Slavite beskonačnu koreografiju života",  je belgijski igrač i koreograf, Sidi Larbi Šerkaui, a prosleđuje je reprezentativno Udruženje baletskih umetnika Srbije
Kroz vreme, kroz razdoblja, umetnost je ono što uglavnom opstaje. Umetnost je, čini se, sve što čovečanstvo ostavlja svojim naslednicima – bilo da se radi o građevinama, knjigama, slikama ili muzici. Ili pokretu i plesu. U tom smislu, igru shvatam kao najaktuelniju i najsavremeniju istorijsku lekciju, budući da je u stalnoj vezi sa svojom najnedavnijom prošlošću i može se događati samo u sadašnjosti.
Iga takođe, na određeni način, ne priznaje granice onako kako to čine druge umetosti. Čak i kada određeni stilovi nastoje da sami sebe  ograniče ili rade unutar nekoga okvira, pokrenutost života, njegova koreografija i njegova potreba za neprestanim proticanjem, ubrzo prevladava, omogućavajući stilovima da se izmešaju. Sve sarađuje jedno s drugim prirodno, a igra se uspostavlja samo u prostoru kojem pripada – u sadašnjosti koja je u neprestanoj meni.
Verujem da igra može da bude jedan od najpoštenijih oblika izražavanja koji treba da negujemo, jer dok ljudi igraju, bez obzira da li se radi o baletu, o hip-hop nadmetanju, eksperimentalnom izvođenju savremenog plesa, ili jednostavno o igri u diskoteci, oni se prepuštaju i retko se pojavljuje laž i nošenje maski. Ljudi se stalno odražavaju jedni u drugima ali kada igraju ono što možda odražavaju po najviše, jeste trenutak poštenja.
Krećući se poput drugih, krećući se s drugima i promatrajući ih kako se kreću, možemo najbolje da osetimo njihove emocije, da čitamo njihove misli i povežemo se sa njihovom energijom. To je, možda, trenutak u kome možemo ljude jasno da spoznamo i razumemo.
Volim da zamišljam plesnu predstave kao proslavu suživota, način davanja i stvaranja prostora i vremena za druge. Imamo tendenciju da to zaboravimo, ali implicitna lepota predstave sastoji se pre svega u konvergenciji gomile ljudi, osoba koje sede jedne kraj drugih i dele isti trenutak. U tome nema ničeg privatnog, predstava je izrazito socijalno iskustvo. Svakoga od nas koji smo se okupili zbog tog rituala, koji je naša veza s predstavom, naša veza sa samom sadašnjošću.
I dakle, u 2012., svima želim mnogo igre. Ne da biste zaboravili sve svoje probleme iz 2011., već na protiv, da bi ste ih kreativno savladavali, igrali oko njih, kako biste pronašli način sudelovanja sa svakim od nas i svetom, sudelovanja u životu kao delu beskonačne koreografije. Igrajte kako biste pronašli poštenje, prenosili ga, odražavali i slavili.