Vesti

Kultni balet „Ko to tamo peva“, odigran je 29. aprila, na Svetski dan igre, jubilarni dvestoti put.  

Predstava, čiji je libreto urađen na osnovu scenarija istoimenog filma Dušana Kovačevića i na muziku Vokija Kostića, u koreografiji i režiji Staše Zurovca, u samom startu dobro je uzdrmala kulturnu javnost.

Naime, u tom trenutku, ona još uvek nije mogla da prihvati činjenicu da se neko „drznuo“ da posle antologijskog filma, snimljenog 1981. godine, a čije su replike odavno postale deo svakodnevnog govora, uradi ni manje ni više nego balet.

Ipak, već na premijernom izvođenju, 22. decembra 2004. godine, sve sumnje su otklonjene.

Poklonici baletske umetnosti oduševljeno su je prihvatili, a naklonost su joj iskazali ne samo novinari i kritičari, nego i mnogi koji do tada uopšte nisu posećivali baletske predstave.

Kritičar „Politike“ Petar Volk, ocenio je u svom osvrtu, nekoliko dana posle premijere, da je reč o predstavi „izrazitih vrednosti".
„Kada se složi sjajna muzika Vojislava Kostića, izražajna koreografija intencionalnih ritmova i unutarnjeg značenja sa kojom su igrači nadahnuti, stvara se predstava izrazitih vrednosti. Film je ostao ono što jeste, a balet će se pamtiti“, poručio je Volk.

Savo Popović iz „Večernjih novosti“, u članku pod naslovom „Hit iz autobusa”, između ostalog, je istakao da je ovde „dosegnut onaj standard koji se odavno primenjuje u baletskim predstavama na zapadu: nema glavnih i sporednih uloga – svi su solisti“.

Kritičar zagrebačkog „Jutarnjeg lista“ Branimir Pofuk primetio je da kompletan ansambl Narodnog pozorišta bio izvrsno uigran, podjednako uverljiv ne samo u gruboj groteski, nego i u nežnoj lirici i da zbog toga zaslužuje svaku pohvalu.

Dakle, atraktivna postava, u kojoj nema glavnih i sporednih uloga, vrhunska muzika bez koje predstava ne bi bila tako posebna, odlična koreografija i režija kroz koju je predstavljen naš mentalitet, samo su neki od detalja koji su baletu „Ko to tamo peva“ odavno obezbedili kultni status.

Zahvaljujući svojoj univerzalnoj niti, predstavu je razumela i zavolela i publika na mnogobrojnim gostovanjima širom sveta Bogota (Kolumbija), Rim (Italija), Toronto i Otava (Kanada), Kairo (Egipat), Budva i Tivat (Crna Gora), Banjaluka (Republika Srpska), Skoplje (Makedonija), Temišvar (Rumunija) i Sarajevo (Bosna i Hercegovina).

Predstavu je videla i publika u Pančevu, Obrenovcu, Negotinu, Rumi, Čačku, Kruševcu, Užicu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Požarevcu, Lazarevcu, Somboru, Zemunu i Leskovcu.

Balet je dobio Godišnju nagradu Narodnog pozorišta za najbolju predstavu u sezoni 2004/2005, Aprilsku nagradu Grada Beograda i Nagradu Udruženja baletskih umetnika „Dimitrije Parlić“.

„Ko to tamo peva" bila je prva plesna predstava, u novije vreme, koja je izvedena u okviru prestižnog Međunarodnog pozorišnog festivala „Bitef“ (2005).

Kostimograf je Katarina Galić, a scenograf Žorž Draušnik.

Interesovanje publike za ovu predstavu je nesmanjeno, a ima mnogo njih koji su je odgledali i više puta.

Na jubilarnom izvođenju nastupili su Milan Rus (Pevač), Teodora Spasić (Mlada), Mihajlo Stefanović, Miloš Kecman (Mladoženja), Aleksa Jelić, Miloš Živanović, Nikola Bianko, Rafaele Diliđente (Miško), Branko Sarić... 

Na kraju predstave, posle višeminutnih burnih ovacija publike u prepunoj sali, prisutnima su se obratili Staša Zurovac, umetnička direktorka Baleta Ana Pavlović i dramski umetnik Ljubivoje Tadić, nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu u vreme čijeg mandata i prema čijoj ideji je postavljen ovaj balet. 

Kao specijalni gost, na poklonu se pojavio harmonikaš Miodrag Mića Kostić koji je u atmosferi opšte euforije, izveo legendarnu numeru „Za Beograd“, koju je pevao i u kultnom filmu „Ko to tamo peva“ iz 1980. godine. 

U okviru ove kratke svečane ceremonije, prvak Baleta Milan Rus uručio je repetitoru Baleta nacionalnog teatra Paši Musić srebrnjak Narodnog pozorišta u Beogradu.