Vesti

Dodela prestižnih nagrada u oblasti umetničke igre Nagrade “Dimitrije Parlić” Nagrade za životno delo, čiji su ovogodišnji laureati Edvard Klug i Sonja Vukićević, biće održana u nedelju 23. oktobra u 14 časova u foajeu druge galerije Narodnog pozorišta u Beogradu.

Žiri u sastavu Milena Jauković (baletski kritičar), predsednik žirija, Vladimir Logunov (baletski igrač i koreograf), Petar Pjer Rajković (baletski igrač i koreograf), Paša Musić-Popović (balerina i pedagog) i Anđelija Todorović (igrač i koreograf), dodelio je Nagradu “Dimitrije Parlić” za 2011. godinu koreografu Edvardu Klugu za koreografiju plesne predstave „Božanstvena komedija“ u koprodukciji Bitef teatra i Budva grad teatra.
- „Božanstvena komedija“ u koreografiji Edvarda Kluga je konzistentnošću autorove zamisli i strukturno neobično čvrstim i nadahnutim koreografskim konceptom trenutno ostavila snažan utisak na sve članove ovogodišnjeg žirija i potrla svaki vid eventualne dileme o izboru dobitnika ovogodišnje Nagrade. Besprekorno vođen koreografski postupak, ispunjen u potpunosti autohtonom koreografskom leksikom koja pulsira sopstvenim ritmom najrazličitijih promera potvrdio je, sada već konačno, da je Edvard Klug našao put ka izgradnji jasno prepoznatljivog, suverenog i samosvojnog koreografskog stila. Uspešnom ostvarivanju ove, koreografski i igrački vrlo složene predstave, svakako da su presudno doprineli i igrači Bitef dens kompanije čiji je  interpretativni i igrački potencijal superiorno, i u celosti, podržao koreografovu viziju – navedeno je u obrazloženju žirija.
Nagrada „Dimitrije Parlić“ jedna je od najprestižnijih nagrada u oblasti baletske umetnosti u našoj zemlji, koju Udruženje baletskih umetnika Srbije dodeljuje svake godine stvaraocima u oblasti umetničke igre. Nagrada se dodeljuje za originalne celovečernje baletske i plesne predstave  premijerno postavljene i izvedene na teritoriji Republike Srbije. U želji da se trajno sačuva uspomena na vrhunska ostvarenja našeg najistaknutijeg, svetski priznatog koreografa Dimitrija Parlića, UBUS dodeljuje ovu nagradu onim stvaraocima koji svojim koreografskim stvaralaštvom bitno obogaćuju i unapređuju umetničku igru našeg doba.
Nagradu za životno delo dodeljuje Predsedništvo Udruženja baletskih umetnika Srbije umetnicima i stvaraocima koji su dali trajan doprinos umetničkoj igri u najširem smislu. Nagrada je uspostavljena 1997. godine. Dosadašnji dobitnici su vrhunski koreografi, igrači, kritičari i baletski pedagozi. Nagrada se sastoji od statuete (rad vajara Rista V. Mihića) i diplome sa amblemom UBUS-a.
Ovogodišnja dobitnica Nagrade za životno delo Sonja Vukićević rođena je 1951. godine u Valjevu.
„Istorija se ponavlja - geografija se menja“, jedna je od Sonjinih rečenica kojom nas podseća ko smo, gde smo i kako živimo! Istina je, i u njenom primeru-istorija se ponavlja, i to samo potvrđuje nju i njen kvalitet. Dobila je još jednu nagradu, ovog puta za životno delo! Geografija nam se menja i to je opet jedna neosporna činjenica, iz kog god ugla gledano. Na ličnom primeru Sonja Vukićević nam to dokazuje svojim neumornim radom, sada već prožetim kroz gotovo sve vidove umetnosti. Sonjino biće i energija nam pokazuju da sami pravimo i pomeramo granice, a njen stvaralački opus koji se i dalje širi, uvek i iznova pronalazi načine da dođe do publike. Ona se vinula iz sveta baleta, prošavši stepenicama od klasične balerine nacionalnog teatra (od 1970/71 do 1994), preko zapaženih uloge dramsko-karakternog opusa. Njena Mirta („Žizela“), Darinka  („Darinkin dar“), Debora („Golem“), Afrodita („Trijumf Afrodite“), Kapetan Kuka („Petar Pan“), baletski divertisman u operi „Karmen“, kao i uloge u baletima „Popodne jednog fauna“ i „Ohridska legenda“- sve do jedne su bile nagrađivane. Sonja Vukićević je pionir savremenog plesnog teatra u Srbiji. Sa koreografom Verom Kostić ostvarila je uspehe sa predstavama „Pomračenje“ (nagrada Zlatna kolajna na Festivalu monodrame i pantomome u Zemunu i nagrada publike na Bitefu), zatim “Indira Gandi“ i “Mali snovi Voltera M.“ Nezaboravan je i njen dramatični solistkički  nastup na poslednjem sletu, proslave Dana mladosti.
Veoma zapažen je i njen doprinos u Jugoslovenskom dramskom pozorištu gde je za koreografski rad u predstavama „Dozivanje ptica“ (režiser Haris Pašović), “Lakrdijaš“ (Irfan Mensur), “Poslednji dani čovečanstva“ (Gorčin Stojanović), “Plava ptica“ (I.Mensur), “Nižinski“ (I.Mensur), “Majn Kamf“ (G.Stojanović), “Saloma“ (Roman Viktjuk) dobila više godišnjih nagrada ove pozorišne kuće.
Sredinom devedesetih u Centru za kulturnu dekontaminaciju Sonja Vukićević realizuje četiri autorska projekta: „Makbet/Ono“ (1996), “Alchajmer“ i „Proces“ (1998), “Mrak letnje noći“ (1999). Zanimljivo je da se ovde njen scenografski rad za predstavu „Proces“ izdvojio, pa je predstavljen na manifestaciji Futur Show u Bolonji i postao je stalni deo ovog programa. Neizostavno je pomenuti da je Vukićevićeva i prvi dobitnik najprestižnije nagrade baletskog esnafa, „Dimitrije Parlić“ za koreografiju predstave „Makbet/Ono“, koju dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije. Takođe je i dobitnica dve Sterijine nagrade za „Gorski vijenac“ (Crnogorsko narodno pozorište, 1998) i „Kandid ili optimizam“ (Jugoslovensko dramsko pozorište, 2009). Sonja  je ušla i u svet filma igrajući u delima „Tango je tužna misao koja se pleše“ (Puriša Đorđević), “Vukovar“ (Boro Drašković), “Lavirint“ (Miroslav Lekić), “Odbačen“ (Miša Radivojević), kao i u italijanskoj koprodukciji “Quo vadis“.
S dolaskom novog milenijuma stiže nam i nova Sonjina faza, tako da od 2001. ona više puta  izlaže svoja vajarska dela (Atelje 212, Bitef, Pula, Pančevo).      
Nezaobilazno je pomenuti i ostvarenja „Hazarski rečnik“ i „Sto minuta“ koje realizuje u saradnji sa rediteljem Tomažom Pandurom. Prvu samostalnu produkciju Bitefa, na predlog Vide Ognjenović, uradila je upravo Vukićevićeva. Ovaj izbor je višestruko opravdan jer je predstava „Cirkus istorija“ dobila nagradu grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo 2006, kao i nagrade „Avazov zmaj“ za najbolju predstavu na festivalu MESS u Sarajevu i „Oblak“ na festivalu Puf u Puli. Sonja aktivno sarađuje sa Srpskim narodnim pozorištem u Novom Sadu, pa su “Karmina burana“, Karla Orfa u njenoj režiji i koreografiji za hor (2010) i „Rodoljupci“ J. St. Popovića (2011) oduševili tamošnju publiku i kritiku.
Sonja Vukićević i njene predstave mogu se nazvati i ambasadorima srpske kulture. Na gostovanjima i festivalima Sonjine predstave mogla je videti publika širom regiona i planete: Skoplje, Budva, Podgorica, Cetinje, Kopar, Pula, Rijeka, Ptuj, Sarajevo, Moskva, Odesa, Solun, Segedin, Lozana, Amsterdam, Barselona, Madrid, Erfurt, Milhajm, Stokholm, London, Bolonja, Čividale, Njujork, Meksiko Siti... Sonjina pozamašna biografija i čudesna harizma plene i privlače, pa su o njenom radu već objavljeni brojni radovi kao i TV emisije u zemlji i inostranstvu.
Svaki novi poduhvat Sonji Vukićević je doneo još novih priznanja i nagrada. Delima i umećem ona dokazuje svoju veličinu, svoju maštu i sveumetničku dušu, neiscrpnu energiju jedne nesvakidašnje pojave na našem kulturnom nebu! Zato, ovogodišnja Nagrada za životno delo više nego opravdano ide baš njoj.