„Madam Baterflaj“ Pučinijevog festivala iz Tore del Laga 28. novembra gostuje u Narodnom pozorištu

23 novembar 2021

Ekskluzivno izvođenje opere „Madam Baterflaj“ Đakoma Pučinija, u produkciji Fondacije Pučinijevog festivala iz Tore del Laga, mesta u kojem je slavni italijanski umetnik živeo i komponovao svoja nezaboravna dela, biće održano u nedelju, 28. novembra, u 19 časova na Velikoj sceni. 

Narodno pozorište u Beogradu realizuje ovo gostovanje u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu.

Pučinijev festival iz Tore del Laga, koji se svake godine održava u prelepom ambijentu Gran Teatra pod vedrim nebom u prisustvu više hiljada posetilaca, najznačajniji je događaj posvećen ovom operskom kompozitoru XX veka, čija se dela najviše izvode i koji je omiljen kod publike širom sveta. 

Đakomo Pučini je duge tri godine istraživao i detaljno proučavao navike i običaje Japana kako bi stvorio Ćo-Ćo San, svoju heroinu koja nakon 117 godina od svog prvog izvođenja, 17. februara 1904. u Milanskoj skali, i 101 godinu od svog prvog predstavljanja u Narodnom pozorištu u Beogradu, 11. februara 1920, čuva i dalje svoj neodoljivi šarm.

Biće ovo jedinstvena prilika da se čuju glasovi izuzetnih solista kao što su Šoko Okada (Ćo-Ćo San), Vinčenco Kostanca (Pinkerton) i Arijana Manjanelo (Suzuki), koji će nastupiti pod dirigentskim vođstvom maestra Fabricija Venture i u režiji Manu Lali.

U podeli su i solisti Opere Narodnog pozorišta Miodrag D. Jovanović (Šarples), Siniša Radin (Goro), Mihailo Šljivić (Jamadori), Aleksandar Stamatović (Ujka Bonza), Nikola Basta (Komisionario) i Svetlana Lovčević (Kejt Pinkerton).

 

                    IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 25. NOVEMBRA:

Čuvena opera Đakoma Pučinija „Madam Baterflaj“, u režiji Manu Lali, biće ekskluzivno izvedena 28. novembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu u produkciji Fondacije Pučinijevog festivala iz Tore del Laga, a u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, najavljeno je na konferenciji za novinare održanoj 25. novembra u foajeu Druge galerije.

Rediteljka Manu Lali izjavila je da je ovu operu postavila u kontekst sadašnjice, specifično vezano za dva aktuelna problema – ekologiju i problem odnosa čoveka prema ženi.

„Želela sam da pokažem odnos čoveka i prirode, odnosno načina na koji se čovek prema prirodi odnosi. Na sceni ćete moći da vidite mnogo stabala… Sve je to povezano sa situacijama koje se događaju u Australiji i Južnoj Americi“, ističe Lali.

Prema njenim rečima, čovek napada životnu sredinu, a na ovaj način ona želi da istakne šta sve ljudi njoj rade.

Takođe, kako navodi, htela je da operu učini aktuelnijom i približi je svim ljudima današnjice.

„Još jedan problem na koji sam želela da ukažem postavljanjem ove opere na scenu jeste odnos čoveka prema ženi, to jest zloupotreba žena. U mojoj verziji, za razliku od klasične „Madam Baterflaj“, Kejt Pinkerton u znak solidarnosti sa Ćo Ćo San napušta svog muža, a ne uzima njeno dete“, objašnjava Lali.

Ona takođe navodi da se akteri opere i hor identifikuju sa Madam Baterflaj i svim ženama i da su te scene izazvale veoma intenzivne emocije na probama.

„Umetnost ne treba da bude samo ukras. Ona treba da menja čovekovu dušu… Opera nije pase, ona je uvek aktuelna jer su i intenzivne emocije večne“, navela je Lali.

Dirigent Fabricio Ventura ističe da je autor opere, italijanski kompozitor Đakomo Pučini, uvek bio u korak sa vremenom.

„Pučini je uvek bio savremen čovek. Znao je sve partiture drugih kompozitora, svojih savremenika, često je išao da sluša Vagnera…

Bio je poznavalac svetske muzike i to se kod njega jasno čuje“, navodi Ventura.

Po njegovim rečima, Pučinijeva dela imaju veoma specifičnu harmoniju.

U „Madam Baterflaj“, kako Ventura navodi, Pučini je uspeo da muzikom veoma detaljno oslika psihološki portret Ćo Ćo San, ali i da se u partituri i u drugim likovima primećuju različiti detaljni faseti.

„Treba spomenuti da je Pučinijeva majka bila veoma jaka žena. Sama ga je odgajila jer je rano ostao bez oca. On je imao tu jaku žensku figuru u životu i to se ovde pokazuje. Bio je okupiran tim elementom vladanja muškarca nad ženom, a nasilje nad ženama bila je aktuelna tema čak i u njegovo vreme“, ističe Ventura.

Prvak Opere Narodnog pozorišta Miodrag D. Jovanović kazao je da mu je čast što nastupa u adaptaciji „koja je izdanje najbolje italijanske opere“ i da će tom prilikom beogradskoj publici biti predstavljeno „najbolje od italijanske tradicije.“

V.d. upravnika Narodnog pozorišta Svetislav Goncić istakao je da je njegov zadatak kao upravnika ove institucije da omogući umetnicima što bolje uslove za izvođenje izuzetnih dela, i da je veoma srećan što su u mogućnosti da to sada i urade.

Novi direktor Opere Narodnog pozorišta Nikola Mijailović izrazio je zadovoljstvo što će beogradska publika biti u prilici da u nedelju uveče prisustvuje „jednom izuzetnom operskom događaju na, mogu slobodno da kažem, najvišem svetskom nivou“. 

Prema njegovim rečima, produkcije festivala iz Tore del Laga predstavljaju visok standard i referencu svim ostalim teatrima kako bi trebalo da se postavljaju Pučinijeva dela. 

Direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu Roberto Činkota naglasio je da je ponosan i da mu je veoma drago što su uprkos svim nedaćama uspeli da organizuju ovaj veliki događaj.

„To samo predstavlja znak poverenja i vere u budućnost. Takođe, to je i signal, pokazatelj dobre saradnje između Srbije i Italije… Bili smo izuzetno odlučni da izvedemo „Madam Baterflaj“ jer smo smatrali da nema boljeg načina da se predstavimo svojim srpskim prijateljima od izvođenja najpoznatije i najlepše italijanske opere“, naveo je Činkota.

U podeli su Šoko Okada, Arijana Manjanelo, Vinčenco Kostanco, Miodrag D. Jovanović, Siniša Radin, Mihailo Šljivić, Aleksandar Stamatović, Svetlana Lovčević i Nikola Basta.

 

                  

Galerija