Vesti

Novi direktor Baleta Brus Stajvel izjavio je da mu je veoma drago što mu se ukazala mogućnost da radi u jednom tako značajnom teatru kao što je Narodno pozorište.

Na konferenciji za novinare, održanoj 12. januara u Muzeju Narodnog pozorišta, ovaj priznati američki igrač, koreograf i pedagog kazao je da se sa upravnikom Božidarom Đurovićem veoma brzo dogovorio u vezi svog angažmana i naglasio da je za budućnost ove Kuće važno da se drži tradicije, da je klasični balet obavezan deo repertoara ali da ga treba proširiti modernim baletskim predstavama.
- Tokom razgovora koji je trajao nekoliko sati, ispostavilo se da imamo mnogo toga zajedničkog, kao i da imamo isto mišljenje o tome šta je pozorište i kako ono treba da funkcioniše – rekao je Stajvel koji je kontakt sa Đurovićem ostvario uz pomoć koreografkinje Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada Olivere Kovačević.
- Đurović i ja smo veoma mnogo diskutovali o repertoaru i o tome na koji način treba da ga osvežimo i šta je to novo što bi trebalo da donesemo u pozorište. Naša koncepcija zasniva se na tome da pokušamo da što više mlade publike privučemo u pozorište. Naravno, za jednu Kuću kao što je Narodno pozorište, veoma je važno da se držimo tradicije. To znači da na repertoaru mora da bude „Labudovo jezero, „Žizela“, „Upavana lepotica“ i sav onaj klasični repertoar koji je uobičajen za pozorišta takvog tipa. Sa druge strane, bavićemo se i modernim repertoarom - najavio je Stajvel koji se pohvalno izrazio o članovima baletskog ansambla Narodnog pozorišta istakavši da su veoma talentovani i posvećeni poslu kojim se bave.  
On je kazao da je u međuvremenu, što se tiče modernog repertoara, razgovarao sa nekoliko srpskih koreografa koji su veoma zainteresovani „da rade i da ostvare određeni repertoar iz te oblasti“.
- U svakom slučaju, voleo bi da se Narodno pozorište vrati i jednom Žoržu Balanšinu, Kilijanu...  Smatram da je za publiku izvanredan doživljaj kad jednu balerinu jedne večeri vide u „Labudovom jezeru, a već sutradan u nečemu potpuno drugačijem, novom i modernom. Želimo da dovedemo i inostrane zvezde, a planiramo i da ostvarujemo saradnju sa pozorištima iz čitavog sveta, Evrope, regiona i Srbije. Jedan od segmenata našeg rada biće i nastupanje na festivalima. Vi ovde imate izuzetno značajan festival, Beogradski festival igre, moja nada je da ćemo učestvovati na ovom festivalu i ne samo njemu. Posebnu pažnju posvetićemo i mladim baletskim igračima, članovima Baletskog studija koji vodi Ivanka Lukateli. Veoma je značajno što u svom radu imamo podršku Ministarstva kulture. Moram da kažem da se ovde drugačije radi, da je sistem drugačiji u odnosu na ono na šta sam navikao u zemljama u kojima sam radio, ali ono što jeste zajedničko svim pozorištima, je da možemo da ostvarimo ono što smo zamislili bez obzira da li se radi o operi, baletu ili drami, bez obzira na segment pozorišta o kome govorimo – rekao je Stajvel koji je na funkciju direktora Baleta imenovan 27. decembra 2011. godine.
Prema njegovim rečima, iako je ova sezona, što se tiče novih naslova, zaokružena, baletski ansambl će do kraja tekuće sezone izvesti još jednu premijeru ukoliko to odobori Upravni odbor Kuće koji bi trebalo da zaseda do kraja januara.
Stajvel je naglasio da se u međuvremenu upoznao sa aktuelnim baletskim repertoarom, a kao svog favorita izdvojio je predstavu „Aleksandar“ u koreografiji Ronalda Savkovića.  
Đurović je, takođe, kazao da su razgovori između njega i Stajvela, koji mu je predočio petogodišnji plan rada, trajali veoma kratko, “jer smo se brzo razumeli“.
- Izložio sam mu svoju viziju razvoja Baleta Narodnog pozorišta, inače jednog od možda najdelikatnijih umetničkih sektora. Moj osnovni uslov bio je da imamo umetnički rezultat. On je veoma dragocen kao pedagog, a očekujemo da će u dogledno vreme raditi i kao koreograf – rekao je Đurović i napomenuo da Stajvel „ima istu platu kao i svaki direktor Baleta“.
Upravnik Narodnog pozorišta je dodao da će ovih dana u probnoj baletskoj sali biti postavljen novi pod, identičan onom na Velikoj sceni, a sredstva je obezbedilo Ministarstvo kulture.
M.B.
                                                                                   BIOGRAFIJA BRUSA STAJVELA
Brus Stajvel je međunarodno priznat koreograf i pedagog. U toku svoje karijere, radio je kao umetnički direktor Štad teatra Bernu u Švajcarskoj, Baleta u Hong Kongu, Korejskog univerzal baleta i najzad Baleta Nevade, gde je radio duže od decenije.
Nakon diplomiranja na Umetničkoj školi Severne Karoline, nastavio je studije uz potpunu stipendiju pri Američkoj baletskoj školi, Američkom baletskom teatru i Harknes školi baletske umetnosti. Učio je i radio sa najslavnijim baletskim pedagozima i koreografima uključujući Džordža Balanšajna, Jiržija Kilijana, Rolanda Petita, Antona Dolina, Bena Stivensona, Andrea Eglevskog, Aleksandra Danoliva, Dejvida Hauarda i Hanca Spoerlija.
Kao igrač, igrao je sve vodeće uloge u klasičnom repertoaru, uključujući ulogu Romea u „Romeu i Juliji“, Albrehta u „Žizeli“, Franca u „Kopeliji“ i Princa u „Krcku Oraščiću“. Njegov moderni repertoar je uključivao saradnju sa takvim veličinama kao što su Sir Frederik Ešton, Hans van Manen, Jirži Kilijan i Moris Bežar.
Na mestu umetničkog direktora Baleta u Hong Kongu i Univerzal baleta, Stajvel je razvio jake i međunarodno priznate ansamble koji su pod njegovim vođstvom doživeli svoja prva gostovanja u Americi i Evropi. Gostovanje Baleta Hong Konga u Kini je istovremeno predstavljalo prvo gostovanje nekog umetničkog ansambla iz Hong Konga u toj zemlji.
Kao umetnički direktor Baleta Nevade, Stajvel je proširio repertoar dodavši 30 novih baleta – 13 baleta gostujućih koreografa i 17 baleta u sopstvenoj koreografiji. Njegov „Krcko Oraščić“ je bio omiljen, kao i „Petar Pan“, „San letnje noći“ i „Dobra vremena“. Neka od njegovih dela se nalaze na repertoaru pet najvećih baletskih ansambala.
Stajvel je često tražen kao gostujući pedagog. Predavao je u holandskom Dans teatru, norveškom Nacionalnom baletu, mađarskom Narodnom baletu, Narodnom baletu Portugalije, Štatoperi u Berlinu, Pekinškom baletu, Šangajskom baletu, Bat-Dor iz Izraela, Nacionalnom institutu Istanbula i brojnim plesnim školama u Japanu i Americi.
Njegovo međunarodno angažovanje se nastavlja pozicijom umetničkog direktora prestižnog International Concours de Danse u Luksemburgu, pod pokroviteljstvom Velikog vojvode i Vojvotkinje od Luksemburga.