Vesti

U okviru projekta „Milanski edikt 313 – 2013, Srbija“, u ponedeljak 3. juna na Letnjoj pozornici Niške tvrđave izveden je multimedijalni spektakl Aleksandra Sanje Ilića „Konstantinus Magnus“ uz učešće Baleta, Orkestra i Hora Narodnog pozorišta u Beogradu, primadone Suzane Šuvaković Savić i etno pevača.

Uoči izvođenja, prisutnima se obratio domaćin i pokrovitelj ovog epskog spektakla - Njegova Ekselencija, ambasador Republike Turske u Beogradu Mehmet Kemal Bozaj.
On je poručio da zemlje kao što su Turska i Srbija, koje su kolevke civilizacije i ponosni naslednici bogate multukulturalne i multireligijske koegzistencije, treba da budu na čelu, kao zagovornici univerzalnih vrednosti koje okupljaju narode i civilizacije.
- To je jedini način da se spreče sudari civilizacija i umesto toga postigne savez civilizacija - naglasio je ambasador Turske, čija je ambasada pomogla održavanje koncerta.
Bozai je rekao da mu je čast što prisustvuje ovom istorijskom događaju na "ovom istorijskom mestu" i naveo da su se okupili kako bi slavili versku toleranciju, oličenu u Milanskom ediktu, dokumentu svetskog kulturnog nasleđa.
- Dokument na koji je pečat stavio Car Konstantin Veliki je omogućio svakome da ispoveda veru koju želi. U svom Ahidname, dokumentu koji je predao hrišćanskim sveštenicima Sultan Mehmet je omogućio istu plemenitu stvar - rekao je Bozai.
Prema njegovim rečima, danas nam je više nego ikada potrebna tolerancija i uzajamno poštovanje, kao i podrška svemu što predstavlja koegzistenciju, različitost i toleranciju, savremenu ili istorijsku i bez obzira na to, gde i iz kojeg doba dolazi.
On je dodao da bismo jedni druge bolje upoznali, moramo bolje da upoznamo naše kulture, a da bismo to postigli, moramo da učestvujemo u zajedničkim projektima.
- Pošto sam spomenuo zajedničke projekte želeo bih da se zahvalim zajedničkim ulaganjima Srbije i Turske i njihovom doprinosu ovom događaju, koji je remek delo maestra Aleksandra Sanje Ilića - rekao je ambasador Bozai.
Bozai veruje da će saradnja vezana za obeležavanje aktivnosti Milanskog edikta omogućiti otkrivanje novih mesta za unuprađenje bilateralne saradnje u oblasti kulture.
On je rekao i da ima to zadovoljstvo da sve obavesti da se planira otvaranje turskog kulturnog centra u Beogradu. Kako je naglasio, "uz ljubaznu pomoć vlasti Srbije, što će nam omogućiti organizaciju projekata koji će okupljati ljude iz Srbije i Turske u kulturnim aktivnostima, sličnim ovom spektakulatrnom koncertu".
Ambasador je naveo da će se kulturni centar zvati "Junus Emre", po filozofu tolerancije i razumevanja, koji je živeo u Anadoliji u 13. i ranom 14. veku.
Na ulasku u tvrđavu gledaoce su dočekale veštalke i rimski legionari obučeni kao iz vremena Konstatntina Velikog.
Muzičko-scenski spektakl najvišeg kulturnog dometa „Konstantinus Magnus“, kojem je prisustvovao predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, ministar kulture Bratislav Petković i brojne ugledne ličnosti iz javnog i kulturnog života, bio je podeljen na 15 celina u kojima su, kroz muziku i pokret, obrađeni razni aspekti života cara Konstantina Velikog.
Koreografiju je uradio poznati igrač i koreograf iz Maribora Edvard Klug, u a glavnim ulogama nastupili su solisti baletskog ansambla Dejan Kolarov (Konstantin Veliki), Igor Pastor (Maksencije), Sanja Ninković (Fausta) i Ivana Savić (Majka Helena).
Osim Suzane Šuvaković Savić, kao solisti su učestvovali i Danica Krstić (etno vokal), Nevena Paripović (etno vokal), Marija Bjelanović (etno vokal), Snežana Spasić (etno vokal), Dragan Đorđević (violončelo), Tamara Savić (električno violončelo) i Aleksandar Sanja Ilić (piano).
Čitav projekat bio je zamišljen kao koncert gde su orkestar, solisti i hor bili u prvom planu, a ostali sadržaji imali su "zadatak" da nadograde muziku i ambijent, kako bi se publici omogućilo da uživa raznim čulima.
Scenografija je bila urađena od jednog tubusa u kome su se odigravali razni prizori i koji se naizmenično otvarao i zatvarao. Veliki video zid, koji je bio u pozadini, upotpunjavao je čitav doživljaj uz fantastične svetlosne efekte.
Pošto je Rimsko carstvo za vreme Konstantina obuhvatalo širok pojas Evrope, Afrike i Azije, svi muzički elementi koji su se javljali u okviru Carstva bili su sastavni deo ovog multimedijalnog spektakla.
- Proces stvaranja ovakvog dela je od samog početka do danas bio sličan kao i proces rađanja hrišćanstva: težak i trnovit. Kao i samo hrišćanstvo, stvaralo se uz veliki napor. Kada sam imao u planu stvaranje Balkanike, spremao sam se tako što sam godinu dana samo čitao. Trebalo je što više saznati o Vizantiji. A zatim sam samo slušao snimke sa raznim napevima i horskim izvođenjima vizantijske muzike. Tek nakon toga sam počeo da komponujem. Isto se desilo i sada. Mi smo istoriju Konstantina Velikog naučili napamet. Postoji nekoliko verzija njegove životne priče, pa smo mi sve te činjenice stavljali na vagu i odlučivali čemu da se priklonimo – istakao je, u izjavi za medije, autor projekta Sanja Ilić.
Prema njegovoj oceni, delo „Konstantinus Magnus“ je najveća muzička forma koja se do sada pripremala u Srbiji.
-Mi smo pokušali da nađemo čak i novo ime za tako nešto, ne zato što smo pretenciozni, već zato što ovo delo nadilazi svaku poznatu muzičku formu. Ovo nije opera, nije balet, nije klasičan koncert, nije oratorijum, već nešto što objedinjuje sve ove forme, istovremeno ih nadilazeći. Jedna od ključnih stvari za nas, bio je njegov ulazak u Rim kao oslobodioca i bitka kod Milvijskog mosta. U samom delu „Konstantinus Magnus“ ta deonica je bila muzički vrhunac i predstavljena je virtuoznom kompozicijom za violinu i hor koju je izveo Nemanja Radulović. U prikazu bitke kod Milvijskog mosta igrači su se pojavili u modernim odelima, a na glavi su nosili rimske kacige. Na taj način smo prikazali spoj modernog doba sa vremenom u kojem je živeo car Konstantin – ukazao je Ilić.
- Nisam želeo da publici crtamo i pričamo njegov život, već je čitavo delo bilo podeljeno na 15 celina u kojima su se kroz muziku i pokret nagovestili svi aspekti Konstantina Velikog, ali ne toliko direktno – dodao je autor ovog projekta u kojem nije bilo nijedne jedine izgovorene reči, osim pevane.
Projekat „Milanski edikt 313 – 2013, Srbija“ je državni program obeležavanja proslave jubileja – 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, zakonskog akta koji je stavio istorijsku tačku na trovekovni progon hrišćana i osigurao „pravo da svako veruje kako mu srce hoće”.
O projektu Vlada Republike Srbije i Organizacioni odbor kojim kopredsedavaju predsednik Republike Srbije gospodin Tomislav Nikolić i Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej, doneli su odluku da 2013. godina bude godina svehrišćanske radosti, koja će se u Srbiji obeležiti nizom duhovnih i svetovnih događaja i manifestacija, a jedna od njih je i spektakl „Konstantinus Magnus“.
M.B.

Fotografijete možete pogledati OVDE