Vesti

Nastupom u naslovnoj ulozi u baletu „Kraljica Margo“, 7. maja na Velikoj sceni, primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu Mila Dragičević, završila je igračku karijeru.

Pre početka predstave, održana je mala svečanost, na kojoj je v.d. upravnice Ivana Vujić uručila Mili Dragičević Srebrnjak Narodnog pozorišta.

Obraćajući se publici u prepunoj sali, Vujić je istakla da ima „neobičnu čast i radost da budem zajedno sa vama, u jednom svetom trenu, kada jedna zvezda nastavlja dalje svoj let“.

„Mila je zvezda-igrač i želim da joj uz Srebrnjak predam i ovu zvezdu (balon) koja će zajedno sa njom, dalje, nastaviti da pleše. Kako će ona plesati, to će ona odlučiti, na koje sve načine, ali ja sam sigurna da ćemo svi uživati“, rekla je između ostalog, Ivana Vujić, a potom se, još jednom, obratila gledaocima istakavši da im se klanja „na velikoj ljubavi prema pozorištu, na ljubavi koju nosite u svojim životima, a svi životi su, moramo priznati, podjednako teški“.

„Hvala vam na tome što ste večeras sa nama, hvala beskrajno Mili Dragičević, jednoj velikoj umetnici na tome što je ovako veličanstvena zvezda“, rekla je Ivana Vujić posle čijih reči su gledaoci snažnim aplauzom i ovacijama nagradili ovu umetnicu koja je od 1991. godine angažovana u Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu, a 2000. godine dobila je zvanje prve solistkinje.

Još impresivnija slika viđena je na kraju predstave kada je Mila, zajedno sa kolegama iz predstave, bila pozdravljena desetominutnim frenetičnim aplauzom i stajaćim ovacijama. 

I, zaista, bilo je to jedno veličanstveno, nezaboravno veče koje će sigurno dugo, dugo vremena ostati u lepom sećanju, ne samo Mili i svim umetnicima koji su učestvovali u ovom spektaklu, nego i publici koja je, zaista, uživala u svakom trenutku gledajući tu intrigantnu storiju o ljubavi, verskoj podeljenosti i katarzičnom krvoproliću, koje istorija pamti kao Bartolomejsku noć.

Mila Dragičević je igrala u predstavama "Uspavana lepotica", "Žizela", "Labudovo jezero", "Don Kihot", "Dama s kamelijama", "Silfide", "Šeherezada", "Samson i Dalila", "Pesnik Čajkovski".

Prvakinja Baleta postala je 2001. i od tada je tumačila uloge u baletima "Jesenji pljusak", "Don Kihot", "Ohridska legenda", "Čudesni mandarin", "Labudovo jezero", "Doktor Džekil i mister Hajd", "Romeo i Julija", "Samson i Dalila", "Pakita / Frančeska da Rimini", "Žizela", "Posvećenje proleća / Žar-ptica", "Kraljica Margo", "Ukroćena goropad".

U martu 2019. godine dobila je "Zlatni beočug" Kulturno-prosvetne zajednice Beograda za zaokružene duhovne vrednosti i dostignuća koja kontinuirano povezuju sve one koji omogućuju uspešniji duhovni život Beograda i Srbije.

U baletskom spektaklu „Kraljica Margo“, na muziku Gorana Bregovića, u koreografiji i režiji Krunislava Simića i pod dirigentskom upravom Vesne Šouc, izvedenom 81. put, učestvovalo je više od 200 učesnika. 

Libreto za predstavu (svetska praizvedba održana je 1. decembra 2005. godine), nastalu prema istoimenom romanu Aleksandra Dime, uradio je Boško Milin, a veliki publicitet donela joj je i nova Bregovićeva muzika, sa dosta folklornih i etno motiva, koji je 1994. godine komponovao muziku i za istoimeni film.

Dekor je uradio Boris Maksimović, a kostime Božana Jovanović.

Predstava je ubrzo postala hit, a na Dan Narodnog pozorišta 2006. godine proglašena je i najboljom u sezoni. Prvo gostovanje bilo je na festivalu Iberoamerikano u Bogoti u martu 2008, a iste godine, balet je sa podjednakim uspehom izveden i u Solunu.

Uspeh nije izostao ni naredne godine, kada je „Kraljica Margo“ učestvovala na nekoliko festivala u više gradova Meksika i Španije.

Priča o "Kraljici Margo" počinje jednim venčanjem, u Parizu, avgusta 1572. godine, a završava se smrću. 

Princeza Margo Valoa se udaje za Anrija, kralja protestantske Navare. Državni razlozi, kao što je simbolično pomirenje između rimokatolika i protestanata posle godina verskog rata, primoravaju ih na neželjeni brak. 

U narednih 15 scena, primabalerina Mila Dragićević, Dejan Kolarov, Milan Rus, Jovan Veselinović, Miloš Marjan, Aleksandar Ilić, Olga Olćan, Jovica Begojev, Bojana Žegarac Knežević, Goran Stanić ... i ostali solisti, Hor i Orkestar Narodnog pozorišta i Ansambl za ranu muziku "Renesans", "ispričali" su veoma ubedljivo ovu uvek aktuelnu i univerzalnu priču kroz igru, ples, pevanje, a na originalnu muziku našeg kompozitora.

Rastrzana između porodične časti, njenog ljubavnika protestanta i "ugovorenog" muža, Margo postaje i pion i učesnik u ovoj epskoj borbi...
M.B.