Vesti

Svečanom akademijom na Velikoj sceni, koja je ove godine održana pod nazivom „Korak dalje“, Narodno pozorište je u utorak 22. novembra proslavilo 143. godine postojanja.

Uvod u proslavu, započeo je projekcijom istoimenog dokumentarnog filma Petra Antonovića u kojem je slikom pokazan deo onoga što je urađeno u proteklih godinu dana.
Kao i svake godine, u okviru programa koji su ovaj put vodili Mihailo Lađevac i Bojana Stefanović, prezentovan je i mali podsetnik vezan za najbitnija dešavanja u prethodnoj sezoni u kojoj je, pored predstava sa redovnog repertoara i brojnih gostovanja, izvedeno 11 premijera i četiri premijerne obnove.
Dramski ansambl obogatio je repertoar sa šest novih predstava - „Prizori egzekucije“, „Heda Gabler”, „Mali bračni zločini”, „Misis Tolstoj“, „Kanjoš Macedonović“ i  „Zli dusi“. U sektoru Opere, izvedene su dve premijere „Zaljubljen u tri narandže” i „Tabaro” (premijerna predstava Operskog studija „Borislav Popović”), kao i tri premijerne obnove - „Adrijana Lekuvrer”, „Bal pod maskama” i „Atila”. Baletski ansambl uvrstio je na svoj repertoar tri nova naslova - „Songs“, „Bajaderu“ i „Aleksandra“, kao i „Damu s kamelijama“, koja je obnovljena posle nekoliko godina pauze.
Dramski ansambl odigrao je na gostovanjima u zemlji 24, operski dve, a baletski tri predstave koje je ukupno videlo oko 17.250 gledalaca.
Gostovali smo i u regionu; u Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj gde nas je, u prethodnih godinu dana, videlo više od 6000 posetilaca.
Na festivalu “Teatar u jednom dejstvu”, održanom tokom oktobra u Mladenovcu, Ibzenova “Heda Gabler”, odlukom stručnog žirija, proglašena je za najbolju predstavu. Mladi i talentovani Igor Đorđević, za naslovnu ulogu Kanjoša Macedonovića, u istoimenom komadu Vide Ognjenović, okitio se, takođe u oktobru, na 20. Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru, Nagradom za glumačku bravuru “Zoranov brk”.
Na adresu naše Kuće, stigla su i dva značajna priznanja - Zajednice srpskih klubova u Beču, povodom 40. godina postojanja tog udruženja, uručila nam je u decembru prošle godine „Zlatnu plaketu“, a četiri meseca kasnije, 14. aprila, Muzeju Narodnog pozorišta pripalo je priznanje “Zlatni beočug”, koje Kulturno-prosvetna zajednica Beograda dodeljuje za trajni doprinos kulturi srpske prestonice onima koji neguju duhovne vrednosti i ostvaruju značajna naučna i kulturna dostignuća.
Nagrade, naravno, nisu zaobišle ni naše umetnike. Prvakinja Opere u penziji Radmila Bakočević, laureat je Nagrade Udruženja muzičkih umetnika Srbije za životno delo, glumica Nada Šargin osvojila je Sterijinu nagradu, prvakinja Drame Olga Odanović dobila je Nušićevu nagradu za životno delo glumcu-komičaru, Dušanka Glid Stojanović postala je laureat prestižne nagrade “Miloš Žutić” za najbolje glumačko ostvarenje, Borisu Komneniću uručena je Nagrada grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo, za ulogu Dezmonda Mortona u predstavi “Državni službenici”...  Među nagrađenima su i prvakinja Drame Ljiljana Blagojević (Nagrada za najbolje glumačko ostvarenje na 10. pozorišnim svečanostima “Žanki u čast”), glumica Suzana Petričević (Nagrada „Zlatni vitez“ u Moskvi), prvakinja Opere Snežana Savičić Sekulić ( Nagrada “Oskar Danon”), solista Baleta Jovica Begojev (Nagrada “Radomir Vučić”), prvakinja Baleta Duška Dragićević (Nagrada “Zlatni beočug”), kostimografkinja Olga Mrđenović (Nagrada „Miomir Denić”), glumac Aleksandar Srećković (Nagrada publike za najboljeg glumca na Filmskim susretima u Nišu), dramaturg Željko Hubač (Nagrada stručnog žirija za najbolji dramski tekst za komad “Bizarno” u produkciji Bosanskog Narodnog pozorišta Zenica, takmičarska selekcija 27. Susreta pozorišta/kazališta BiH u Brčkom, Nagrada publike za najbolju predstavu “Princ nevaljalac” na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu “Pozorište zvezdarište”)…
Između dva Dana Narodnog pozorišta imali samo i tri značajna jubileja - „Ženidba” je odigrana stoti put, „Zagonetne varijacije“ su stigle do 250 – og, a „Kir Janja“ do 200 - og izvođenja.
Pre uručenja godišnjih nagrada, prisutnima se obratio upravnik Božidar Đurović citiravši reči Milorada Šapčanina kojima se on, pre 143 godine, obratio publici koja je došla u kafanu „Kod engleske kraljice“, da pogleda prvu predstavu novoosnovnog pozorišta, Obernjakov „Đurađ Branković“.
- Postoje dva razloga zbog kojih se u ovakvim prilikama često prisećam Šapčaninovih reči. Jedan je taj što se ovaj velikan srpskog teatra u svom govoru posebno osvrnuo na zasluge kneza Mihajla,  jednog od najprosvećenijih srpskih vladara, rečima da je Knez smatrao kako će upravo ustanovljavanjem Nacionalnog teatra, „svoju zemlju povesti krupnim koracima put Evrope“. Taj put, ma koliko geografski gledano bio kratak, eto još traje, a mi pozorištnici se još uvek trudimo da pomognemo našoj političkoj eliti da shvati u kojoj je meri važno da na tom putu razvijaju ovu značajnu duhovnu vertikalu Srbije. Drugi razlog za pominjanje Šapčaninovog govora je taj što je ovaj veliki mudrac još tada apostrofirao značaj donatorstva za srpsku kulturu, ukazujući da su se svi oni koji su pomogli izgradnji Nacionalnog teatra „od meandžija do učenih ljudi“, kako je govorio, zlatnim slovima upisali u istoriju Srbije, shvatajući da je „upravo Narodno pozorište jedno od važnih ogledala naše otadžbine“. Zato svoje današnje obraćanje želim da započnem pominjanjem jednog značajnog cilja kojem mi u neposrednoj budućnosti treba da težimo, a to je širenje kruga prijatelja našeg Teatra. Važan katalizator tog procesa, koji uspešno razvijamo već godinama, biće naša namera da uskoro osnujemo Klub prijatelja Narodnog pozorišta, klub ne onih koji će biti vezani za ovu ili onu aktuelnu upravu, već onih institucija i pojedinaca koji sa nama dele osećaj bliskosti i uzajamnog interesa. Ovim pogledom u budućnost želim da započnemo sećanje na uspehe koji su iza nas – rekao je Đurović.
- A tih uspeha je bilo uistinu puno. Uvek sam bio mišljenja, i o tome sam u nekoliko navrata već govorio, da bi posao kojim se bavimo trebalo da, pre svega, ocenjuje javnost. Međutim, to ne znači da i mi sami, u nekim trenucima, nismo obavezni da se okrenemo unazad kako bismo videli, sagledali i sumirali šta smo to uradili, odnosno šta smo planirali, a šta realizovali. U tom smislu, sa ponosom mogu da kažem da smo sve ono što smo planirali da uradimo u proteklih godinu dana i ostvarili, pa i više, a jezik činjenica to najbolje potvrđuje – istakao je upravnik Narodnog pozorišta.
Govoreći o faznoj rekonstrukciji Narodnog pozorišta, Đurović je naveo da je u prethodnom periodu urađeno zaista dosta; rekonstruisana je Scena „Raša Plaović“, nabavljeno je novo ozvučenje za obe scene, renoviran je kompletan sistem ventilacije, kupljen je novi baletski pod, postavljen je uređaj koji olakšava praćenje predstava osobama sa oštećenim vidom i sluhom, ugrađen je video nadzor u celoj zgradi...
- Do kraja godine završićemo adaptaciju biblioteke, odnosno sale za čitaće probe, nabavljen je i biće postavljen novi set zavesa za obe scene, obezbeđena je nova tehnika za svetlosne kabine, renoviraćemo prijavnicu i uraditi još neke sitinije poslove u Kući. U sledećoj godini nas, u granicama ekonomskih mogućnosti, čekaju radovi na enterijeru Velike scene i pratećih uslužnih prostorija, gde ćemo posebno voditi računa o potrebama osoba sa invaliditetom – rekao je Đurović.  
Govoreći o produkciji, kao najvažnijem segmentu Pozorišta, „o kojem, uveren sam u to, ponajbolje brinemo tako što stvaramo profesionalne uslove vrhunskim umetnicima za rad“, on je rekao da je i tu učinjeno takođe mnogo.
- To mnoštvo kvalitetnih predstava, poput „Aleksandra“ i „Bajadere“ u Baletu, „Kanjoša Macedonovića“ i „Hede Gabler“ u Drami, opere „Zaljubljen u tri narandže“, zatim veliki broj gostovanja u zemlji i inostranstvu, ali i mnogobrojne nagrade, sve to čini ritam koji je mnogima teško da prate, a neki od mojih saradnika u tome nisu uspeli. Smatram da je to sasvim prirodno u okolnostima kada se u hodu sprovode obimne reforme koje su takve da ne trpe stare navike, poput podređivanja Teatra vlastitim interesima, već, naprotiv, traže potpunu posvećenost Narodnom pozorištu uz osećaj da je ono naša druga Kuća – ocenio je Đurović i naveo da postoje i neki, još uvek nerešeni problemi, kao što je zakonska regulativa koja je vezana za benificirani staž baletskih igrača.
- Takođe, iako smo smanjili broj zaposlenih, još uvek u Kući ima onih koji, nažalost, i pored pružene šanse, ne zarađuju platu, tako da dolazimo u apsurdnu situaciju da imamo manjak stručnih ljudi, a živimo u višku, dakle preko svojih mogućnosti. Svesni smo da zarade nisu velike, ali s obzirom na okolnosti, možemo reći da su one realno pristojne i da bi, mišljenja sam, trebalo da budu kvalitetan stimulans za rad. Kao što smo se i do sada trudili i u budućnosti ćemo se postarati da te zarade budu što pravičnije raspoređene, ali u tim nastojanjima nam postojeća zakonska rešenja, da se tako izrazim, znatno vezuje ruke. I zato se, zarad naše perspektive, moramo zajedno boriti za kvalitativne promene u tom segmentu – najavio je upravnik Narodnog pozorišta.
No, uveravam vas da će i u budućnosti, bez obzira na sve objektivne i subjektivne okolnosti, iperativ uprave i dalje biti ekonomska stabilnost Kuće, racionalno poslovanje i domaćinski odnos prema svim resursima Narodnog pozorišta. U tom nastojanju će nam, pored donatora, kojih će u vremenima koja su pred nama, nadam se, biti još više, od izuzetne važnosti biti podrška nadležnog Ministarstva, koje već godinama pokazuje izuzetnu odgovornost prema Narodnom pozorištu, koju mi, svojom pojedinačnom odgovornošću, moramo da opravdamo, ne zarad nas ili nekakve naše umišljene sujete, već zarad svoje budućnosti i zarad sopstvenog identiteta, o čemu su naši preci, poput svaremenika na početku pomenutog Šapčanina, itekako imali svest – dodao je Đurović.
Krunu svečanosti, svakako je predstavljala dodela Nagrade „Raša Plaović“, za najbolje glumačko ostvarenje na beogradskim scenama između dva Dana pozorišta, koju je ove godine dobila Nataša Ninković za ulogu Hede Tesman u predstavi „Heda Gabler“, Henrika Ibzena, u režiji Snežane Trišić. U obrazloženju žirija, koji je pročitala predsednica, dramaturg Ivana Dimić, navedeno je da je Nataša Ninković glumica u najvećoj snazi, sa artikulisanim i razvijenim scenskim izrazom, velikog emocionalnog raspona i zavidne scenske uverljivosti.
- Ona je do sada već odigrala niz dobrih i značajnih uloga kako u pozorištu tako i na televiziji i filmu i dobila je niz nagrada i priznanja. Njena harizma je jednako snažna u svim medijima, a njena pozorišna sceničnost i veština je tako upečatljiva da je čini očaravajućom i nezaboravnom. U komadu Henrika Ibzena u režiji Snežane Trišić, Nataša Ninković je odigrala jednu izvanredno zanimljivu i posebnu Hedu Gabler, koja se može meriti sa svim predhodnim, našim i svetskim interpretacijama ove čuvene uloge zvane „ženski Hamlet“. Oživela je radikalno individualizovanu, lepu i privlačnu Hedu sa ogromnim unutrašnjim problemom koji je za nju samu nerešiv. Mogli smo, što se retko dešava u interpretacijama ove uloge, da vidimo da privlačan spoljni izgled ne pomaže da se egzistencijalni problemi razreše, ni da se dospe do individualne slobode. Natašina Heda je zatvorena, uzdržana, a nesmirena žena sa teškim karakterom koji je čini nerazumljivom, usamljenom i nesrećnom – ocenila je Ivana Dimić.
Prema njenim rečima, Nataša Ninković je izvanredno, suptilnim glumačkim sredstvima, pokazala ogromnu Hedinu strast i patnju, aroganciju i sputanost, nesreću i vapaj za slobodom.
- Vodila je kroz ceo komad sa disciplinovanom posvećenošću i zanatskom veštinom. Odigrala je, sa potisnutom emocionalnošću, tajanstvenu, fascinantnu i istinitu Hedu Gabler dokazujući nam da je gluma umetnost. Zato nagradu “Raša Plaović” žiri sa zadovoljstvom dodeljuje Nataši Ninković – kazala je ona.
- Veoma sam uzbuđena. Ko god od kandidovanih kolega da je dobio nagradu, bilo bi opravdano. Zato sam sada presrećna, rekla je ona i dodala da je za glumce teško što uvek moraju da se dokazuju.
- Ranije sam mislila da je onima koji dobiju ovako značajno priznanje lako jer su konačno stekli “sertifikat”. Međutim, kada sam obaveštena o nagradi, posle kratkog perioda sreće i ponosa, shvatila sam da tek sada moram da se dokažem, da opravdam nagradu. Dakle, “agonija” se nastavlja, spasa mi nema - kazala je, kroz smeh, poznata glumica.
Ona je zahvalila direktorki Drame u vreme rada na predstavi “Heda Gabler” - Ivani Dimić i rediteljki Snežani Trišić što su je ubedile da prihvati tu ulogu, kao i svim kolegama, od partnera na sceni do suflera Gordane Perovski.
Za istu rolu, Nataši Ninković je uručena i Nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za najbolje individualno premijerno  umetničko ostvarenje  u okviru repertoara Kuće u periodu od 22. novembra 2010. godine do 10. novembra ove godine. Pomenuto priznanje poneli su i Igor Đorđević za ulogu Kanjoša Macedonovića, u istoimenoj predstavi, pisca i reditelja Vide Ognjenović, Jovan Veselinović za ulogu  Solara, ratnika kraljevske kaste, u baletu „Bajadera“  Ludviga Minkusa, Snežana Savičić-Sekulić za izuzetan dosadašnji sveukupni radni i umetnički doprinos repertoaru Opere  za sezonu  2010/2011., Ivan Tomašev za ulogu Atile u istoimenoj operi  Đuzepea Verdija i Marina Vukasović Medenica za kostimografski rad u operi „Zaljubljen u tri narandže“.
Uz želju da se, u zdravlju gledali i slušali naredne godine, program je, tradicionalno, završen „Vinskom pesmom“ iz opere „Travijata“ Đuzepea Verdija.
M.B.

„KANjOŠ MACEDONOVIĆ“ NAJBOLjA PREDSTAVA
Nagrada za najbolju predstavu u okviru repertoara Narodnog pozorišta u periodu od 22. novembra 2010. do 10. novembra 2011. godine pripala je drami „Kanjoš Macedonović“, pisca i reditelja Vide Ognjenović, rađenoj u koprodukciji sa Budva Grad teatrom.

PLAKETA NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU POVODOM ZNAČAJNIH AKTIVNOSTI U RADU NARODNOG POZORIŠTA:
• Jirži Mencl, reditelj iz Češke
• Telenor fondacija iz Beograda

ZLATNE ZNAČKE ZAPOSLENIMA KOJI 20. GODINA RADE U POZORIŠTU:
• Konstantin Tešea, prvak Baleta
• Maja Ostojin, solista Baleta
• Mirjana Atanasković – Naunović, solista Baleta
• Aleksandar Popović, vođa deonice viola
• Svetozar Vujić, vođa deonice kontrabasa
• Zoran Kosanović, kurir
• Dimitrije Radinović, organizator izvođenja predstava
• Zlatko Stojanović, dekorater na pozornici
• Zorica Mitrović, prvi krojač ženskih kostima
• Danijela Popović, ženski garderober
• Samur Ranković, direktor Sektora stručnih i opštih poslova
• Olivera Živković, saradnik za odnose sa javnošću

PRIZNANjA ZA ČLANOVE POZORIŠTA KOJI ODLAZE U PENZIJU:
• Sonja Jauković, prvakinja Drame
• Milan Gutović, prvak Drame
• Boško Puletić, glumac
• Predrag Popović, vođa deonice druge violine
• Miroljub Marković, trombonista
• Ilona Necić, vođa deonice violončela
• Aleksandar Stefanović, član hora
• Miomir Cenić, blagajnik
• Petra Bjelić, krojačica
• Jugoslav Purić, glavni garderober, šef garderobe
• Mira Dovnik, ženski garderober
• Gordana Tarbuk, referent obračuna zarada
• Marija Đokić, tapetar
• Dušan Dražić, majstor – magacioner
• Čedomir Vučković, dekorater na pozornici
• Neđo Marković, moler – farbar

• Srebrnjak Narodnog pozorišta, koji se dodeljuje za lojalnost Narodnom pozorištu, ove godine dobio je Dragan Čukanović.

PEČAT NARODNOG POZORIŠTA, KOJI SE DODELjUJE POVODOM POSEBNOG DOPRINOSA ŽIVOTU I RADU NARODNOG POZORIŠTA:
• Dušan Đoković, direktor Akademije umetnosti u Beogradu
• Goran Ćirić, generalni direktor Javnog preduzeća PTT Saobraćaja  Srbija
• Miodrag Radovanović, vlasnik  Malog podruma „Radovanović“.

JAVNE POHVALE ZA REZULTATE U RADU OD IZUZETNOG I POSEBNOG ZNAČAJA ZA USPEŠNU AKTIVNOST NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU ZA SEZONU 2010/2011:
• Sena Đorović, glumica
• Stela Ćetković, glumica
• Zoran Ćosić, glumac
• Daniela Mihailović, glumica
• Boris Pingović, glumac
• Nadežda Blam, prvakinja Drame
• Tanasije Uzunović, prvak Drame u penziji
• Nebojša Kundačina, glumac
• Marija Stojaković, balerina
• Srđan Jaraković, šef korepetitora u Operi
• Gleb Gorbunov, korepetitor
• Gojko Davidović, samostalni organizator Baleta
• Petar Antonović, šef Audio-video studija
• Božidar Petrović, zamenik šefa Službe održavanja objekta i opreme
• Dušanka Bunijevac, garderober ženske garderobe
• Nevenko Radanović, majstor pozornice, šef Dekoratera
• Nebojša Kostić, tehničar tona
• Saša Ignjatović, bravar
• Milica Lukić, stručni saradnik za kadrove
• Vesna Vučić, viši referent obračuna zarada zaposlenih
• Ljiljana Lazić Mihajlović, šef Službe marketinga
• Mikojan Bezbradica, veb saradnik za odnose sa javnošću
• Muzej Narodnog pozorišta
• Hor Narodnog pozorišta u Beogradu
• Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu
• Maska u Tehničkom sektoru