Vesti

Proslavljena srpska umetnica, nekadašnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta Breda Kalef Simonović, sahranjena je 20. februara u Aleji zaslužnih građana na Jevrejskom groblju u Beogradu.

Ro­đe­na je 7. de­cem­bra 1930. go­di­ne u Beogradu.

Po­ti­če iz jed­ne od naj­sta­ri­jih je­vrej­skih po­ro­di­ca ko­ja je iz Špa­ni­je, pre­ko So­lu­na sti­gla u Be­o­grad.

Po­sle za­vr­še­ne Sred­nje mu­zič­ke ško­le kod pro­fe­sor­ke Sil­vi­je Ka­me­no­vić, upi­su­je Mu­zič­ku aka­de­mi­ju kod pro­fe­sor­ke Ade Po­lja­ko­ve, a za­vr­ša­va u kla­si pro­fe­sor­ke Zla­te Đun­đe­nac. Po­sle di­plo­mi­ra­nja bo­ra­vi­la je u Ita­li­ji na usa­vr­ša­va­nju kod Ma­ri­je Kar­bo­ne.

Više od tri decenije, svojim nepresušnim talentom, ogromnom harizmom i raskošnim glasom mecosoprana podjednako je osvajala srca publike i stručne kritike, suvereno gospodareći operskim scenama, ne samo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, nego i širom Evrope i sveta.

Tokom blistave karijere odigrala je 61 premijernu ulogu, kao i 710 predstava u Beogradu i 242 na gostovanju.

„Ceo moj život je bio vezan i utkan u Narodno pozorište. Volela sam svoju profesiju i nesebično je davala i pozorištu i publici. Mnogo sam gostovala po svetu, ali sam se uvek rado vraćala svojoj kući i svom Narodnom pozorištu“, govorila je gospođa Kalef u jednom od svojih poslednjih intervjua, urađenim za „Pozorišne novine“, u januaru 2021. godine.

„Moja generacija iz tog, kako ga zovu zlatnog doba, bila je vrlo kompaktna. Mi nismo odbijali ništa, sve smo pevali. Svi pevači, i u najmanjoj ulozi, bili su sjajni. Imali smo sreće da su, u ono vreme, dolazili i najveći svetski pevači, pa nam se tako dešavalo da budemo ravnopravni partneri sa jednim Mariom del Monakom, Frankom Korelijem, Plasidom Domingom“, prisećala se primadona Kalef koja je na sceni Narodnog pozorišta debitovala 1960. godine ulogom Mercedes u Bizeovom remek-delu „Karmen“, u kojem je kasnije, s velikim uspehom, pevala i naslovnu ulogu.  

Već naredne godine, primljena je u stalni angažman operskog ansambla nacionalnog teatra u kojem ostaje pune tri decenije, sve do penzionisanja, 1991. godine.

Na­kon ula­ska u Na­rod­no po­zo­ri­šte veoma br­zo je iz­bi­la u pr­vi red naj­zna­čaj­ni­jih pr­va­ka Ope­re ko­ji su svo­jim na­stu­pi­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu obe­le­ži­li naj­zna­čaj­ni­ji pe­ri­od u isto­ri­ji Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta.

Pr­va zna­čaj­na ulo­ga bi­la je Ma­ri­na u Bo­ri­su Go­du­no­vu Mu­sorg­skog sa ko­jom je diplomi­ra­la, a po­tom je ot­pe­va­la sve naj­zna­čaj­ni­je ulo­ge me­co­so­pran­skog fa­ha u ope­ra­ma ruskih kom­po­zi­to­ra: Bo­ris Go­du­nov, So­ro­čin­ski sa­jam, Ev­ge­ni­je Onje­gin, Pi­ko­va da­ma, Hovan­šči­na, Za­lju­bljen u tri na­ran­dže, Ivan Gro­zni, Ivan Su­sa­njin, Pi­ko­va da­ma, Knez Igor; fran­cu­skih kom­po­zi­to­ra: Kar­men, Don Ki­hot, Sam­son i Dali­la, Hof­ma­no­ve pri­če, Ver­ter; ita­li­jan­skih kom­po­zi­to­ra: Ma­dam Bater­flaj, Moć sud­bi­ne, Nor­ma, Ai­da, Rigoleto, Daf­ne, Tru­ba­dur, Đo­kon­da, Bal pod ma­ska­ma, Fal­staf, An­dre Še­ni­je, Kon­zul, Kći pu­ka; do­ma­ćih kom­po­zi­to­ra: Lju­bav to je glav­na stvar, 1941, Na uran­ku, Dug­me, Ero s ono­ga svi­je­ta, Đu­rađ Bran­ko­vić, Vlast, Otadž­bi­na, Knez od Ze­te; en­gle­skih kom­po­zi­to­ra: Ot­mi­ca Lu­kre­ci­je, Al­bert He­ring...

Paralelno sa umetničkim angažmanima u matičnom teatru, uspešno je gradila i međunarodnu karijeru u okviru koje je, već 1964. godine, dobila prvi veliki inostrani ugovor u Operi Tel Aviva. Na toj sceni, sa slavnim Plasidom Domingom, imala je ukupno 92 nastupa u predstavama „Karmen“, „Madam Baterflaj“, „Evgenije Onjegin“ i „Kavalerija rustikana“.

Go­sto­va­la je sa­mo­stal­no ili sa an­sam­bli­ma Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta  ši­rom sveta – Grč­ka, Špa­ni­ja, Au­stri­ja, Ma­đar­ska, Egi­pat, Ir­ska, Ita­li­ja, Ru­si­ja, Nemač­ka, Izra­el, SSSR, SAD, kao i u svim ve­ćim gra­do­vi­ma nekadašnje Ju­go­sla­vi­je.

Uče­stvo­va­la je i na broj­nim kon­cer­ti­ma, sa­mo­stal­no ili sa ju­go­slo­ven­skim  horovima u ze­mlji i ino­stran­stvu („Bra­ća Ba­ruh“, „Bran­ko Kr­sma­no­vić“, Hor RTS-a). Sa Ho­rom „Bra­ća Ba­ruh“ ima­la je tur­ne­ju u 29 gra­do­va SAD, uklju­ču­ju­ći i na­stup u Kar­ne­gi Ho­lu u Nju­jor­ku.

Nje­ne kre­a­ci­je su sa­ču­va­ne na plo­ča­ma, kompakt diskovima i vi­deo snim­ci­ma koncert­nih na­stu­pa i pred­sta­va.

Pre po­čet­ka umet­nič­ke ka­ri­jere ba­vi­la se ak­tiv­no sto­nim te­ni­som, a ve­o­ma uspe­šno je igra­la i bridž, za šta je na­gra­đi­va­na.

Za svoj umet­nič­ki rad do­bi­la je broj­na značajna priznanja: Pla­ke­ta Na­rod­nog pozori­šta u Beogra­du, Pe­čat Na­rod­nog po­zo­ri­šta, Na­gra­da Narodnog pozorišta za najbolja go­di­šnja iz­vo­đe­nja za Će­ku u Đo­kon­di Amil­ka­re Ponkije­li­ja i Maj­ku Ju­go­vi­ća u Otadž­bi­ni Pe­tra Ko­njo­vi­ća. Do­bit­ni­ca je Nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije, a 2021. do­bi­la je Zlat­nu me­da­lju za za­slu­ge ko­jom ju je od­li­ko­vao pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić.

Fondacija koja nosi njeno ime ustanovila je 2016. godine Nagradu „Breda Kalef“ koja se dodeljuje za najbolje interpretiranu mecosopransku ulogu u prethodnoj sezoni na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Breda Kalef je preminula 13. februara u Beogradu, u 93. godini.