Vesti

Dramski ansambl Narodnog pozorišta održao je u subotu 12. novembra prvu probu predstave “Život je san” Pedra Kalderona de la Barke, u režiji Slobodana Unkovskog.

U ime Kuće, glumačku i saradničku ekipu, pozdravio je upravnik Božidar Đurović, poželevši im uspešan rad na ovoj predstavi čija se premijera očekuje na Velikoj sceni tokom januara 2012. godine.
Vršilac dužnosti direktora Drame Molina Udovički Fotez kazala je da joj je veoma drago što se ovaj komad, posle skoro 18 godina, ponovo vraća na repertoar Narodnog pozorišta.
- Imamo evropskog, a našeg reditelja i divnu glumačku i saradničku ekipu. Skoro sam sigurna da će prvi aplauz, kad se digne zavesa, biti vaš. Posle će sve ići lakše – rekla je gospođa Udovički Fotez.
Unkovski, koji je prvi put radio u Narodnom pozorištu pre tri godine kada je postavio predstavu „Figarova ženidba i razvod“ koja je i dalje na repertoaru, istakao je da mu je veoma drago što mu se ukazala prilika da ponovo režira u ovom značajnom srpskom teatru.
On je najavio da će sa ovim komadom, napisanim pre 400 godina, pokušati da napravi „predstavu o snovima, sa više nivoa realnosti“.
- Ovo je divan komad. Uzbudljiv je, lak je za razumevanje, ali je istovremeno, naravno kao i svi veliki komadi, vrlo težak za igranje. Izgleda jednostavno, a ustvari je veoma komplikovan. On nudi i celu jednu liniju koja se tiče politike i manipulacije. Videćemo da li ćemo to da diramo. No, to nam svakako neće biti prioritet, jer to živimo svaki dan i svi znaju sve o tome – ocenio je ugledni reditelj i naglasio da mu je veoma drago što je pozorište podržalo jednu tako zahtevnu ideju da u predstavu bude uključeno i dvadesetak studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
- Ti mladi ljudi pokušaće da otvore neke dalje slojeve likova, stanja, situacija... Pokušaćemo da, kao u knjizi Alena Lajtmena „Ajnštajnovi snovi“, ispitamo razne nivoe realnosti. Dakle, mene interesuju ti neki komplikovaniji i teži slojevi. Naglasak će biti na snu, na više nivoa realnosti, a manje na samom životu koji se, i pored toga, nekako valja sa strane -  poručio je Unkovski.
U podeli su Predrag Ejdus (Bazilije, poljski kralj), Nikola Rakočević k.g. (Sigizmund, knez), Boris Pingović (Astolfo, knez moskovski), Boris Komnenić (Klotado, starac), Bojan Dimitrijević k.g. (Klarin, lakrdijaš), Nataša Ninković (Stela, princeza), Nada Šargin (Rosaura, dama), studentkinje i studenti treće i četvrte godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu u klasi  Biljane Mašić i Gordane Marić.
U saradničkoj ekipi se nalaze Slavko Milanović (dramaturg), Meta Hočevar k.g. (scenograf), Jelena i Svetlana Proković k.g. (kostimografi), Irena Popović k.g. (kompozitor)...
M.B.

                                                                              BIOGRAFIJA SLOBODANA UNKOVSKOG

Rođen je 1948. u Skoplju. Diplomirao režiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi prof. Vjekoslava Afrića. U periodu od 1971–1981. bio je reditelj i umetnički direktor Dramskog teatra u Skoplju, docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju (1983–1987), kao dobitnik Fulbrajtove stipendije predavao je režiju na Univerzitetu u Njujorku (1987/88), a na Harvard univerzitetu, Kembridž, MA USA predavao je glumu i režiju (1988/89). Tokom 1990. bio je „Artist-in-Residence“ u Američkom repertoarskom pozorištu u Kembridžu, MA USA i u Narodnom pozorištu, Atina. U periodu 1996–1998. bio je ministar za kulturu u Vladi Republike Makedonije. Sada je profesor glume i režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i vodi postdiplomske studije režije.
Slobodan Unkovski je jedan od najznačajnijih reditelja bivše Jugoslavije, a sa piscem Goranom Stefanovskim (čijih je čak deset komada postavio na scenu), predstavljao je autorski tandem koji je uspeo da izrazi pozorišna shvatanja cele jedne generacije umetnika. Iako se počeci njegove karijere podudaraju sa periodom cvetanja takozvanog rediteljskog teatra (već jedna od njegovih prvih predstava, Ništa – prema tekstu Artura Kopita, bila je radikalan eksperiment i pobedila je na sarajevskom MESS-u), Unkovski je ostao privržen dramskom tekstu. U njegovim predstavama su sve teatarske komponente optimalno razvijene (od scenografije i kostima do zvuka, scenskog pokreta, muzike i dizajna svetla), ali su uvek u nekoj vrsti savršene ravnoteže sa dramskim tekstom i glumačkom igrom; svaki dramski pisac može samo da poželi da praizvedbu njegovog dela radi Unkovski (a lista pisaca je značajna, od Gorana Stefanovskog, Milice Novković, Rudija Šeliga, Dejana Dukovskog... do Milene Marković). Ali njegovo rediteljsko umeće se pre svega ispoljava u saradnji sa glumcima; čitav niz neponovljivih glumačkih kreacija ostvaren je upravo u predstavama Slobodana Unkovskog.
Unkovski je svetski poznat umetnik čije predstave često predstavljaju prekretnicu ne samo u radu pojedinih umetnika, nego i teatara u kojima je radio. Kritičar Kevin Keli je u „Boston globu“ takvom „prekretnicom“ (milestone) nazvao njegovu režiju Brehtovog Kavkaskog kruga kredom u Američkom repertoarskom pozorištu u Kembridžu, SAD, pozorištu u kojem je, pored mnogih svetski značajnih umetnika, režirao i Robert Vilson. Takve datume u istoriji predstavljaju njegovo Divlje meso Stefanovskog za Dramski teatar iz Skoplja, Lepa Vida Šeliga za Kamerni teatar 55 iz Sarajeva, Hrvatski Faust Šnajdera i Pozorišne iluzije Korneja za Jugoslovensko dramsko pozorište i druge.
Predstave u režiji Slobodana Unkovskog učestvovale su na brojnim evropskim pozorišnim festivalima: Hrvatski Faust S. Šnajdera na Teatru nacija u Nansiju 1984, Bure baruta D. Dukovskog na Bonskom bijenalu 1996, Šine Milene Marković na Bijenalu u Visbadenu 2004, tri puta učestvovao na BITEF-u (1975, 1980, 1991), na međunarodnim pozorišnim festivalima u Karakasu (Venecuela), Bogoti (Kolumbija), Ćividale (Italija), Londonu (Velika Britanija), Letnjem festivalu u Hamburgu, Dubrovačkim ljetnim igrama, Splitskom ljetu.
Na Sterijinom pozorju je gostovao 11 puta i osvojio pet Sterijinih nagrada:
• Jane Zadrogaz, G. Stefanovski, (Vanredna Sterijina nagrada za najbolju predstavu, 1975)
• Divlje meso, G. Stefanovski (Vanredna Sterijina nagrada za režiju, 1980)
• Hrvatski Faust, S. Šnajder (Sterijina nagrada za režiju, 1983)
• Srećna nova 1949!, G. Mihić (Sterijina nagrada za režiju, 1985)
• Kula vavilonska, G. Stefanovski (Sterijina nagrada za režiju, 1990)
Neke od važnijih predstava Slobodana Unkovskog:
• Jane Zadrogaz, Dramski teatar, Skoplje
• Divlje meso G. Stefanovskog, Dramski teatar, Skoplje
• Tetovirane duše G. Stefanovskog, Teatar na Maloj Broni, Moskva
• Kavkaski krug kredom B. Brehta, Američko repertoarsko pozorište, Kembridž, USA
• Četvrta sestra Januša Glovackog, Narodno pozorište, Atina
• Zimska bajka V. Šekspira, Američko repertoarsko pozorište, Kembridž, USA
• Per Gint H. Ibzena, Slovensko narodno gledališče, Ljubljana
• Sarajevo G. Stefanovskog, međunarodna koprodukcija (Švedska, Belgija, Nemačka)
• Pozorišne iluzije P. Korneja, JDP, Beograd
• Bure baruta D. Dukovskog, JDP Beograd
• Mizantrop Ž. B. P. Molijera, SNG Ljubljana
• Orest Euripida, Nacionalni teatar Severne Grčke, Solun / Epidaurus