Striming baleta Sergeja Prokofjeva „Romeo i Julija“, prema istoimenoj tragediji Vilijama Šekspira, u koreografiji Dimitrija Parlića, večeras (2. maj) u 21,00 na YouTube kanalu Narodnog pozorišta u Beogradu

Poštovana publiko, striming baleta Sergeja Prokofjeva „Romeo i Julija“ iz juna 1993. godine, prema istoimenoj tragediji slavnog Vilijama Šekspira, u postavci jednog od naših najvećih igrača i koreografa Dimitrija Parlića, možete da pogledate večeras (2. maj) u 21,00 na YouTube kanalu Narodnog pozorišta u Beogradu.

Šekspirova saga o nesrećnoj ljubavi mladog para iz Verone, tokom više od četiri veka je nepresušni izvor glumcima i rediteljima, ali i drugim umetnicima. Tako je Sergej Prokofjev 1935/36. komponovao muziku i napisao libreto za istoimeni balet, koji je Dimitrije Parlić (1919 – 1986), naš izvesno najuspešniji koreograf, prvi put na scenu Narodnog pozorišta postavio 25. juna 1949. godine.

Isti naslov, Parlić je na Veliku scenu nacionalnog teatra postavio još dva puta – 29. marta 1965. i 31. januara 1979. godine.

Nepune dve i po decenije kasnije, 26. juna 2003. godine, održana je premijerna obnova „Romea i Julije“, svakako jednog od Parlićevih kapitalnih dela, čiju je koreografiju iz 1979. prenela naša čuvena primabalerina i koreograf Višnja Đorđević, u to vreme direktorka Baleta Narodnog pozorišta.

Kritika je, između ostalog, istakla da zamisao koju Dimitrije Parlić sprovodi u ovoj koreografiji „uveliko zaobilazi šekspirovsku težinu, mračnu i duboku atmosferu, i više je prilagođava baroknoj raskoši i razigranosti, temperamentu ovog podneblja, vatrenoj ekspresivnosti, prožimajući je elementima nacionalne igre“, dok muzika slavnog ruskog kompozitora i pijaniste do detalja prenosi sve emocije i bogatstvo Šekspirove misli, strast i dramatizam njegove „savršene” tragedije.

Obnovljena koreografija, u dve protagonističke podele (26. i 28. jun) predstavljala je omaž ne samo našoj baletskoj tradiciji i Parliću, već i svima koji su slavu Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu proneli diljem sveta.