Vesti

Izložba "Dr Branislav Vojinović (1892-1951) - pozorište kao život", autorke Dušice Bojić, otvorena je u subotu 22. decembra u Muzeju Narodnog pozorišta.

Na taj način, Muzej Narodnog pozorišta u Beogradu, u saradnji sa Istorijskim muzejom Srbije i Muzejom pozorišne umetnosti Srbije, obeležio je 120–tu godišnjicu od rođenja Branislava Vojinovića, jednog od najznačajnih upravnika novosadskog, skopskog i beogradskog Narodnog pozorišta između dva rata.
Obraćajući se prisutnima, vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić najavio je da ova izložba predstavlja uvod "u seriju prikaza i izložbi iz života i rada umetnika i stvaralaca koji su bili na čelu Narodnog pozorišta".
Savić je istakao da je više nego ponosan i presrećan što, kao umetnik i kulturni radnik, trenutno stoji na kraju "tog niza velikih i značajnih ljudi iz istorije ovog naroda, iz istorije ovog grada, iz istorije kulture Srbije i Srba"
Prema njegovim rečima, Vojinović je bio veoma obrazovan čovek, ali i umetnik koji je izuzetno bio posvećen pozorištu.
- Upravo zbog toga , mislim da je naslov izložbe odlično izabran. Branislav Vojnović je svakako jedna od onih značajnih ličnosti koje su itekako ostavile važan i značajan trag. Vreme kada je on bio upravnik Narodnog pozorišta, od 1935. do 1939. godine, je doba kojeg se sa radošću sećamo, naročito kada je reč o Operi - istakao je Savić.
U tom kontekstu, on je naveo i neke primere o kojima mu je pričao njegov deda, čuveni doktor medicine, reditelj, profesor i šekspirolog Hugo Klajn, a koje potvrđuju da je Beograd u to vreme zaista bio prava metropola.
- Moris Ravel je u martu 1936. godine napisao svoj čuveni G-dur koncert za klavir i orkestar, a u novembru iste godine već ga je svirala Beogradska filharmonija. Takođe, u tom periodu ovde su dirigovali Jozef Krips, Lovro Matačić, pevala je Bahrija Nuri-Hadžić, izvodile se "Elektra", "Saloma", "Kavaljer s ružom"... Bio je to veliki, ozbiljan i značajan repertoar. Sigurno da je veliki udeo u tome imao i Branislav Vojinović - naglasio je Savić.
On se zahvalio kustosu Muzeja Narodnog pozorišta Draganu Stevoviću, Dušici Bojić i Dušanki Vojinović Marinković na divnoj izložbi, ali i ljudima iz Muzeja pozorišne umetnosti Srbije na pomoći pri njenoj realizaciji.
Autorka Bojić je napomenula da je za realizaciju ove izložbe svakako jedna od najzaslužnijih osoba gospođa Dušanka Vojinović Marinković, kćerka gospodina Branislava Vojinovića.
- Jednog dana, na vrata moje kancelarije, zakucala je jedna divna dama. Došla je kod mene sa punom torbom papira, sa jednim, rekla bih, ogromnim blagom. Gospođa Dušanka je donela izuzetno značajna artefakta, stara više od 140 godina - ispričala je Dušica Bojić i ocenila da to "blago govori ne samo o životu jednog čoveka, nego i o čitavoj jednoj porodici i familiji".
- Mi smo sada, povodom 120 godina od rođenja Dušankinog oca, "izvukli" samo figuru Branislava Vojinovića, tog zaista divnog čoveka. Međutim, jako je značajno da kažem i to da se iz tih papira, prepisa, zapisa, dokumenata... može "izvući" i istorija čitavog Beograda. Na osnovu toga, kada bi se spojila sa drugim dokumentima, mogla bi da se ispriča jedna fantastična priča - rekla je ona.
Primadona Milka Stojanović, inače Vojinovićeva sestričina, čestitala je Dejanu Saviću i Draganu Stevoviću na izuzetnoj izložbi i naglasila da je njen ujak veoma zaslužan što je ona počela da se bavi umetnošću.
- Mislim da sam ja, na neki način, njegov nastavak u umetnosti. On je mnogo uticao na mene. Bio je čovek ogromnog intelektualnog i umetničkog dijapazona. Poklanjao mi je fantastične knjige koje sam ja "gutala".. Osetio je ta moja stremljenja i veoma sam mu zahvalna na tome. Mislim da je to bilo veoma značajno i presudno za mene - rekla je gospođa Stojanović
Izložbu je otvorila Dušanka Vojinović Marinković koja je, između ostalog, kazala da je njen otac bio "vrlo cenjen, poštovan i uvažavan čovek".
Podsetivši da je Vojinović bio Nušićev kandidat za upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, ona je citirala reči slavnog komediografa iz njegovog kratkog predloga u kojem je objasnio zbog čega ga predlaže na tu funkciju.: "Vojinović je čist prema ženama u pozorištu, čist prema kasi, sposoban i kulturan. Dakle, najpodesniji od svih ostalih kandidata".
Dušanka Vojinović Marinković je naglasila da ova izložba ne bi ugledala svetlost dana da njena porodica nije čuvala i sačuvala brojna dokumenta, pisma, slike, cedulje... vezana za život i rad Branislava Vojinovića.
Ona se zahvalila Narodnom pozorištu što je organizovalo ovu izložbu, a posebnu zahvalnost uputila je autorki Dušici Bojić.
Izložba će biti otvorena do kraja februara 2013. godine.
M.B.