Vesti

Šezdesetih godina XIX veka, u doba osnivanja Narodnog pozorišta, Srbija je imala jedva nešto preko milion i dve stotine hiljada stanovnika a Beograd je, sa tek nešto više od 25.000 žitelja koji su stanovali u 3.444 kuće, bio jedno veliko selo, na pola puta od otomanske ka evropskoj civilizaciji.

Posle više pokušaja, koji datiraju još od 1842, da se u Beogradu osnuje stalno profesionalno pozorište, koji su iz različitih razloga bili kratkog daha, ali su nedvosmisleno pokazali da ovoj zemlji i njenoj prestonici teatar treba, 1868. je osnovano Narodno pozorište u Beogradu. 

Prva predstava, Đurađ Branković Karolja Obernjaka, održana je (po novom kalendaru) 22. novembra 1868. u gostionici Kod engleske kraljice, koja je sledećih godinu dana bila privremeni dom Narodnog pozorišta.

Po osnivanju Narodnog pozorišta, Knez Mihailo Obrenović i Državni savet određuju novu lokaciju za pozorišnu zgradu – bivši turski plac kod Stambol-kapije.

Knez obnavlja i davanje priloga, sam priloživši pet hiljada dukata. Na žalost, on nije dočekao početak radova, jer je ubijen 3. juna 1868. godine, pa je kamen temeljac postavio knez Milan.

U proleće 1868. je organizovana licitacija za izvođenje radova, a posao je dobio E. Štajnlehner. Gradnja je izvedena veoma brzo. Zemljani radovi su počeli 29. maja, a kamen temeljac je položen 18. avgusta 1868. godine.

Zgrada je stavljena pod krov već januara 1869, a prva predstava u novom zdanju, u sali koja je imala 800 mesta, održana je 30. oktobra (po starom kalendaru) iste godine. To je bila predstava Posmrtna slava kneza Mihaila, slika iz narodnog života Đorđa Maletića.

Danas, Narodno pozorište u Beogradu, koje tokom godine poseti preko 150 hiljada gledalaca, svakodnevno na dve scene izvodi po dve predstave. I dalje je jedinstvena i najznačajnija kulturna ustanova u Srbiji, koja pod svojim krovom okuplja ansamble drame, opere i baleta, hor i orkestar.

Umetnička obrada: mr Boban Savić, akademski slikar

Stručna saradnja: Narodno pozorište u Beogradu