Vesti

Slavni francuski dramski pisac Erik Emanuel Šmit, koji boravi u Beogradu u okviru kulturne manifestacije „Molijerovi dani“, posetio je u četvrtak 26. maja Narodno pozorište.

U ime Kuće, dobrodošlicu uglednom gostu poželeo je upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović koji je na Sceni “Raša Plaović” pre 13 godina postavio njegove “Zagonetne varijacije” koje su i dalje na repertoaru.
Podsetivši da je Šmit 2. maja 1998. godine prisustvovao premijeri „Zagonetnih varijacija“, koje su, u međuvremenu, izvedene više od 250 puta, Đurović je ukazao da je to bilo vreme kada “Beograd i Srbija nisu bila omiljena destinacija u kulturnoj mreži evropskih pisaca“.
On je istakao da je Šmit tada bio „nepoznat pisac u Srbiji, ali poznat u svetu“ i dodao da je danas situacija potpuno drugačija, jer je, uz Ronalda Harvuda, „jedan od najgledanijih inostranih dramskih pisaca u Srbiji“.
Đurović je u znak, kako je rekao, zahvalnosti i odanosti, uručio Šmitu Pečat Narodnog pozorišta koji se dodeljuje povodom posebnog doprinosa životu i radu Nacionalnog teatra u Beogradu, a na kojem piše: “Ovo pozorište je vaš dom”. 
Zahvaljujući na ukazanom poštovanju, Šmit je rekao da mu je veoma drago kad primi neko teatarsko priznanje zato što je “pozorište moja kičma”.
- Pozorište za mene predstavlja mesto ponovnog življenja. Svaki put kad uđem u njega, imam utisak da sam oslobođen kilograma briga i odjednom... sve je moguće – rekao je slavni pisac koji je potom brojnim novinarima, glumcima i rediteljima ispričao detalje kada je kao desetogodišnjak prvi put otišao u pozorište.
- Gledao sam „Sirana de Beržeraka“ Edmonda Rostana, a naslovnu ulogu igrao je Žan Mare, veliki francuski glumac. Bio je to prvi put da sam se zainteresovao za nekog drugog, a ne za sebe. Na sceni sam gledao čoveka, Sirana, koji je mislio da ne može da bude bolje. Ja sam bio dečak koga su svi mnogo voleli i zbog toga sam bio sav uzbuđen sudbinom čoveka koji je mislio da nije voljen – prisetio se Šmit koji je kazao da je, tokom predstave, sve vreme plakao.
- Bilo me je sramota, jer sam bio jedini koji je plakao. Ali, to su bile dobre suze. One su bile filantropske. Pre toga, moje suze su bile sebične, a ove su bile altruističke suze, suze sažaljenja. I to je za mene pozorište, mesto gde čovek može da oseti da postoje neki drugi ljudi koji su različiti od vas, a prema kojima, uprkos tome, osećate neku bliskost. Za mene je pozorište i mesto bratstva humanizma. Kada smo izašli napolje, rekao sam majci: „Hoću time da se bavim“. Ona me je upitala: „Želiš da budeš glumac kao Žan Mare“? Odgovorio sam: „Ne, ne, ne“! Pogledao sam prema plakatu i rekao da želim da budem Edmond Rostan. Kazao sam: „Hoću da budem onaj čika koji je učinio da svi plaču“ – ispričao je Šmit koji je dodao da ne zna da li je u svojim delima „učinio da ljudi plaču“, ali i naglasio da, ako je negde uradio, onda je to svakako bilo u komadu „Oskar i mama Roz“.
- Baviti se pozorištem, znači strastveno voleti i život i druge. Želeo bih ponovo da se zahvalim režiserima koji su se uhvatili u koštac sa mojim komadima, ali i glumcima, jer kad pišem, ja permanentno mislim na njih. Pišem kao kompozitor koji, dok priprema koncert za violinu i orkestar, sve vreme misli na izvođača – otkrio je Šmit.
On je dodao da se i danas veoma rado seća premijernog izvođenja „Zagonetnih varijacija“ na Sceni „Raša Plaović“.
- Imam jako lepu uspomenu na tu predstavu. U međuvremenu, sve vreme sam dobijao vesti o njoj, preko interneta. To su sve dobre vesti. Znam mnogo toga o vama. Hvala vam za tu predstavu što je još uvek na repertoaru – istakao je Šmit
On je uveče pogledao predstavu „Mali bračni zločini“ koja je, po njegovom tekstu, premijerno izvedena 16. aprila, takođe, na Sceni "Raša Plaović".
Šmit je rođen u Francuskoj 1960. godine, a poslednje decenije 20. veka počeo je da niže uspehe, kao dramski pisac, na francuskim i svetskim scenama.
Seriju uspeha počeo je komadom „Suđenje Don Žuanu“, a 1993. godine doživljava trijumf sa komadom „Posetilac“, koji autor smatra „komedijom filozofskog karaktera“.
Šmit je dobitnik niza uglednih nagrada, među kojima je i najprestižnija francuska nagrada za pozorišni komad „Molijer“, a takođe je postigao i značajne uspehe na međunarodnim scenama.
Šmit je svoj komad „Zagonetne varijacije“ ustupio Narodnom pozorištu u Beogradu, bez nadoknade.
Pored „Zagonetnih varijacija“ i „Malih bračnih zločina“, u beogradskim pozorištima izvode se i komadi „Posetilac“ (Atelje 212) i „Frederik ili Bulevar zločina“ i „Oskar i mama Roz“ (Beogradsko dramsko pozorište).
M.B.