Vesti

Rediteljka Ivana Vujić, na pitanje o optimizmu u „vreme korone“, odgovara da epidemije nisu ništa novo za ljudsku civilizaciju i da pokušava da pruži ljubav, odgovornost i odlučnost. 

Kako stojite sa optimizmom ovih dana?

- Setimo se da je Šekspir u vreme karantina napisao Kralja Lira. Treba uvek očekivati velika dela i u najtežim situacijama. Verujem i radovaću se ako posle ovog iskušenja postanemo bolji ljudi. Pesnik Vilijam Blejk u svom delu Jerusalim kaže „Svaki čovek je u vlasti svoje utvare, sve dok ne dođe onaj čas kada mu se ljudskost probudi i utvaru odbaci u jezero". Svako iskušenje, pa i ova epidemija, pruža nam mogućnost da postanemo bolji ljudi. 

I kao upravnik Narodnog pozorišta i kao profesor FDU, bez obzira na epidemiju korona virusa, ovih dana imate mnogo posla. Kako se organizujete u ovim uslovima? 

- Svakoga dana zaseda Krizni štab Narodnog pozorišta koji se bavi svim dospelim pitanjima, eventualnim problemima. Proveravamo da li su svi zaposleni zdravi, a dezinfekcija svih prostorija i cele zgrade Narodnog pozorišta vrši se svakodnevno i temeljno. Sa dezinfekcijom smo počeli još pri pojavi prvog slučaja, u prvoj nedelji marta. Veoma sam ponosna što je Narodno pozorište i ovoga puta bilo pionir u ljubavi i solidarnosti i isticanju umetnosti kao jednog oblika duhovne prevencije nad bolestima. Zaista, umetnosti i pozorište, drama, opera i balet, mogu da promene nečiji život i mogu da ga izleče. Od 18. marta, svakoga dana na Jutjub kanalu Narodnog pozorišta strimingom prenosimo predstave naše drame, opere i baleta.

Svaki striming prati uvod koji čine spoljna arhitektura Narodnog pozorišta, unutrašnjost zgrade i put do gledališta Velike scene. Zgrada Narodnog pozorišta spolja i iznutra pokazuje želju osnivača Kneza Mihaila Obrenovića da Narodno pozorište bude izuzetno u svojoj spoljnoj arhitekturi, u svojoj unutrašnjosti i u svom programu. To je bila želja iz koje je Narodno pozorište pre 151 godinu započelo umetničko stvaranje i prosvetiteljstvo najvišeg ranga.

Veličanstveno je što naše predstave strimingom prati ne samo Srbija, Beograd, nego i Amerika, Kanada, Evropa, Afrika i Australija. Zbog toga je važno da publici širom sveta prikažemo Narodno pozorište u Beogradu kao delo arhitekture, kao delo unutrašnje arhitekture i pre svega kao niz raznolikih visokokvalitetnih umetničkih ostvarenja drame, opera i baleta.

Dosadašnji broj pregleda na Jutjub kanalu Narodnog pozorišta je veći od dvesta hiljada. Naše predstave na zahtev publike imaju i reprize, a broj gledalaca se ni za vreme repriza ne smanjuje. Beskrajno sam srećna što toliko ljudi pokazuje svoju ljubav i radost i što je deli sa ansamblima Narodnog pozorišta. I ovo pokazuje da umetnost jeste jedan od stubova društva, ali jedan čvrst, solidan stub, načinjen od istine, ljubavi i mašte. Interesantno je što će biti arhivskih snimaka koji će nas podsetiti na naše velikane dramske, operske i baletske scene.

Tokom dana, u stalnom smo kontaktu sa svim inostranim partnerima, kao i partnerima u zemlji, sa kojima smo planirali različite oblike saradnje. Nastavljamo dogovore, pregovore, planiranja, moguće je da će se neki termini pomeriti jer smo svi u pandemiji, ali nam zajednički rad čak i na daljinu znači mnogo.

Sa studentima održavamo časove onlajn, preko mejla, Vibera... Zajedno sa nama otkrivaju jedno novo polje razvoja, učenja jer su skoro sve svetske kuće otvorile svoje arhive, tako da možete pratiti Ričarda Trećeg, Ostermajera iz "Šaubine teatra" iz Berlina, Labudovo jezero "Boljšoj teatra" iz Moskve, Ljude od voska HNK iz Zagreba, možete na jedan način putovati i gledati umetničke radove i pozorišta raznih gradova i raznih zemalja. Striming predstava je jedan dobar prostor koji budi mišljenje kod studenata i proširuje njihova znanja.

Stižete li da razmišljate o, da li se pripremate za neku novu režiju?

- Veći deo moga dana, više noći, posvećujem čitanju. Radim na tekstu Viripajeva, a takođe pripremam i jedan projekat za Novi Sad - evropsku prestonicu kulture.

Od kad ste na čelu Narodnog pozorišta pojačana je međunarodna saradnja - i gostovanja pozorišta iz drugih zemalja kod nas, i gostovanja našeg Narodnog pozorišta u inostranstvu. Hoće li biti snage i volje da se to nastavi posle pandemije?

- U stalnom smo kontaktu sa svim partnerima. Nastavljamo dogovore sa Teatrom de la Vil iz Pariza i Izabel Iper za predstavu Marysaidwhatshesaid u režiji Boba Vilsona, koji su finalizovani. Radimo manjinsku koprodukciju sa teatrom iz Bremena, Nemačka i rediteljem Arminom Petrasom na projektu Život i sudbina po romanu Vasilija Grosmana, a započeli smo i Evropski projekat sa rediteljem Robertom Šusterom iz Berlina i pozorištem iz Klagenfurta, Austrija. U dogovorima smo i sa SNG Marbor za koprodukciju za 2021. godinu.

Prethodnih godinu dana Narodno pozorište je potpisalo petnaest Sporazuma o saradnji sa teatrima iz regiona i Evrope, sa SNG Maribor i SNG Ljubljana, MNT Skoplje, HNK Zagreb, HNK Ivan pl. Zajc Rijeka, Kraljevskim dramskim pozorištem Dramaten iz Stokholma - Švedska, Dojčes Teatrom iz Berlina, Gradskim pozorištem iz Klagenfurta - Austrija, Državnim akademskim dramskim pozorištem Maksim Gorki u Nižnjem Novgorodu - Rusija, Narodnim pozorištem iz Budimpešte - Mađarska, Kairskom operom - Egipat, Nacionalnom operom Bulem Besai iz Alžira...

U Narodnom pozorištu su tokom godinu dana gostovali Dojčes teatar - Berlin, Dramaten iz Stokholma, HNK Zagreb, posle 38 godina, SNG Ljubljana, MNT Skoplje. Kineski savremeni balet, Fondacija "Sergej Polunjin" sa velikim baletskim umetnikom Sergejem Polunjinom i predstavom Posvećenje, Kamerna opera iz Sankt Peterburga - Rusija, Gradsko pozorište Klagenfurt - Austrija...

Sa druge strane Narodno pozorište je gostovalo u HNK Zagreb prvi put posle 38 godina, u SNG Ljubljana, na Dubrovačkim letnjim igrama, na festivalu Maksim Gorki u Nižnjem Novgorodu, solisti opere i baleta gostovali su u Beču, po prvi put je balet Narodnog pozorišta gostovao u Banjaluci u Republici Srpskoj. Gostovali smo u Beču sa Balkanskim špijunom u Akcent teatru, na Tivatskom festivalu Purgatorije, opera Bastijen i Bastijena, solisti Opere i Operskog studija su gostovali u Nikšiću u Crnoj Gori.

Naravno da je Narodno pozorište kao centralna ustanova kulture Republike Srbije posebnu pažnju posvetila pozorištima u Srbiji u kojima smo po prvi put gostovali sa operom i baletom. Tokom ove sezone gostovali smo sa operom Aida i baletom Labudovo jezero u Čačku, sa operom Bastijen i Bastijena u Vranju, Požarevcu, sa operom Koštana u Vranju...

Pokrenut je i Program edukacije profesionalaca i publike Platforma, koju čine različite umetničke radionice i gostovanja predavača. Prošle godine naši predavači su bili Imanuel Šiper, dramaturg čuvenog nemačkog kolektiva Rimini Protokol, Dimitris Sotiriou, koreograf i savremeni plesač iz Grčke, istaknuti češki rediteljski duo SKUTR koji čine Martin Kukučka i Lukaš Trpšikovski, Salome Dastmalči iz Dojčes teatra iz Berlina, Kris Jeger, dizajner svetla sa tridesetogodišnjim iskustvom rada u evropskim i svetskim pozorištima. Ove godine radionice su održali Džen Blejk, poznata „storitelerka" iz Velike Britanije, Vjačeslav Kuškov, Hadar Diman i Romarik Segan glumci i umetnički saradnici na predstavi Čas kada nismo znali ništa jedni o drugima prema delu Petera Handkea, Zuzana Žabkova, kustos i dramaturg Centra za koreografski razvoj SE.S.TA u Pragu.

Pandemija korone zatvara svet u nacionalne/državne granice. Umetnici bez stalnog angažmana u institucijama su i socijalno ugroženi. Kako razmišljate o tome?

- Pandemija je postavila veliko pitanje čovečanstu o njegovom dosadašnjem ponašanju, kako prema planeti zemlji, tako i prema kulturi i nauci. Očigledno da je čovečanstvo ulagalo više u oružje nego u nauku i kulturu. Pandemija postavlja pitanja da li su naši putevi bili ispravni, da li je civilizacija išla u dobrom smeru ili ne.

Naravno, pandemija je potpuno promenila geografsku mapu sveta. ujedinjena Evropa je zatvorila granice, grade se novi zidovi iako dosadašnja pravila ne važe, a da li ih je uopšte bilo?Pitanje solidarnosti i empatije kao osnovna načela ljudskosti u velikom su iskušenju. Određeni ga iskazuju, a mnogi od kojih se to očekivalo ga ne pokazuju uopšte. 

Što se tiče slobodnih umetnika, verujem da će im naša država omogućiti nekakvu vrstu primanja i time im omogućiti egzistenciju. Slobodni umetnici i nezavisna scena su veoma važan aspekt kulure jednog društva i oni se moraju pažljivo negovati i poštovati. U tome se ogleda naša solidarnost i ljubav. Sredstava za opstanak u ovakvoj situaciji su nužna, jer posle ove pandemije, neophodna nam je Nezavisna scena i naše kolege slobodni umetnici.

Pandemija je prostor i vreme, utvara Viljema Blejka, a utvare su egocentrične, samozadovoljne ličnosti i od njih nas može spasiti samo solidarnost. Kriza je vreme da se shvati da nema života bez ljubavi, solidarnosti i ljudskosti. Danas je životu ugrožen. Mi smo ga ugrozili najviše svojim lažima i neljudskošću, pohlepom i žudnjom za profitom.

Čime se branite od prirodnog ljudskog straha od bolesti, strepnje za bližnje, od loših vesti?

- Karantin je izuzetan prostor ispitivanja ličnog ja, situacija u kojoj svako može sebe da dovede u pitanje i mislim da je to šansa da svako upozna sebe, što neće biti ni lako ni lepo ni prijatno, ali je šansa da se postane bolji čovek.

Branim se radom i čitanjem. Nikada neću zaboraviti priču Rahele Ferari koja je vezana za Drugi svetski rat. Raheli Ferari je javljeno da će Gestapo doći po nju da je vodi u logor. Ona se pitala „Šta da radim, gde da bežim, gde da idem, nemam gde, sedim i čekam smrt da dođe po mene". I kako je govorila Rahela „I tako čekam ja jedan sat, čekam dva sata, bojim se, samo mislim o tome, a onda uzmem Dostojevskog i njegovu priču Krokodil i počnem da čitam i čitam i smejem se i čitam i dođe jutro i Gestapo nikada nije došao po mene".

Šta nam preporučujete da radimo ili čitamo, gledamo ili slušamo ovih dana? Kako da čuvamo duh?

- Čitajte pesnike pre svega, čitajte poeziju, knjige, radite sve ono što dugo niste radili, pričajte sa porodicom, gledajte porodicu u oči, naučite da ih slušate i da osećate za njih. Pomozite ako možete, pozovite prijatelje, telefonirajte i neprijateljima, možda ćete postati prijatelji. I pomozite našim lekarima tako što nećete izlaziti i nećete biti još jedna brojka više u bolnicama. Putujte internetom, čitajte, radite, mislite, volite, brinite o drugima, maštajte. Jednostavno odbacite utvaru, gurnite je duboko u jezero i postanite bolji ljudi. To je veliki zadatak.

(intervju novinarke Sanje Milić preuzet sa sajta Radio televizije Srbije)