NA SCENI “RAŠA PLAOVIĆ” ODRŽAN PRVI “FILOZOFSKI TEATAR” U BEOGRADU

1 decembar 2015

Projekat “Filozofski teatar”, zamišljen kao serija razgovora, predavanja, debata sa publikom, sa izvesnim pozorišnim elementima kao što su javna čitanja filozofskih tekstova i druge vrste inscenacija filozofskih dela, održan je prvi put u Beogradu, u utorak 1. decembra na Sceni Narodnog pozorišta “Raša Plaović”.
Gost prvog Filozofskog teatra bio je jedan od najznačajnijih i svakako najzanimljivijih italijanskih filozofa i aktivista Franko Bifo Berardi koji je u razgovoru sa pokretačem projekta Srećkom Horvatom pričao o odnosu realnog i virtuelnog sveta, o pronalaženju puta između tehnofilije i tehnofobije, kao i o ostalim aktuelnim temama današnjice - od izbegličke krize do terorizma u Parizu, budućnosti levice, nadi i melanholiji, odnosu depresije i feminizma…. U okviru programa, Berardijev rad predstavljen je i kroz tekstove koje je čitao prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Slobodan Beštić.
Pre samog nastupa, Berardija i Horvata u svojoj kancelariji ugostio je v.d. upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić.
Tokom veoma srdačnog susreta, izraženo je zajedničko zadovoljstvo što je ovim projektom, posle pauze od 30 godina, obnovljena saradnja između Narodnog pozorišta u Beogradu i Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, odakle je i potekla ideja za njegovu realizaciju u srpskoj prestonici.
Takođe, bilo je govora i o budućim planovima vezanim za održavanje Filozofskog teatra u Nacionalnom teatru koji bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da izazove veliko interesovanje kulturne javnosti, što se nedugo posle toga i pokazalo kao tačno.

Gledaocima u prepunoj sali, dobrodošlicu u ime Kuće, poželeo je v.d. direktora Drame Željko Hubač koji je kazao da mu je veoma drago što su se okupili u tolikom broju i najavio da će sledeći Filozofski teatar, koji je planiran za 14. februar naredne godine, biti održan na Velikoj sceni.
On je kazao da održavanje prvog Filozofskog teatra u Narodnom pozorištu u Beogradu ujedno predstavlja i početak saradnje tog teatra sa Hrvatskim narodnim kazalištem (HNK) iz Zagreba.
Hubač se tom prilikom zahvalio intendantici HNK Dubravki Vrgoč, pokretaču Filozofskog teatra u tom pozorištu Srećku Horvatu i dramaturškinji Maji Pelević koja je bila inicijator održavanja Filozofskog teatra u Narodnom pozorištu.
Koliko je interesovanje vladalo za ovaj događaj, govori i podatak da je publika, različitih uzrasta, sedela i na podu.
Za sve one, koji ni na taj način nisu uspeli da se smeste u sali, u foajeu Scene, na plazma televizoru, bio je organizovan direktan prenos.
Hrvatski filozof Horvat, pokrenuo je Filozofski teatar prošle godine u HNK sa željom da ponovo uspostavi blisku vezu između filozofije i pozorišta.
Filozofski teatar, koji je u Zagrebu do sada ugostio značajne intelektualce poput Tomasa Piketija, Slavoja Žižeka, Julije Kristeve, Vanese Redgrejv, namenjen je svakome ko želi da poseti pozorište sa ciljem da promišlja, a ne da se razonodi.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE

FRANKO BIFO BERARDI

Franko “Bifo” Berardi (rođen 1948. godine u Bolonji) je trenutno jedan od najznačajnijih i svakako najzanimljivijih italijanskih filozofa i aktivista.
Autor je mnogobrojnih knjiga i eseja. Berardi je osnovao magazin A/traverso, bio učesnik na radiju Alice – prvoj piratskoj radio stanici u Italiji, član pokreta Autonomismo.
Sedamdesetih godina sarađivao je sa Feliksom Gatarijem na polju šizoanalize. Trenutno radi u časopisu Derive Approdi i predaje društvenu istoriju komunikacije na Accademia di belle Arti u Milanu.
Njegov rad se uglavnom fokusira na ulogu medija i informacionih tehnologija u post-industrijskom kapitalizmu. Oslanja se na teoriju psihoanalize, šizoanalize i teorije komunikacija želeći da pokaže koliko su upravo subjekt i njegove želje usko vezane za funkcionisanje kapitalističkog sistema.
On smatra da se događaji poput finansijske krize 2008. ne mogu sagledati samo kroz kontradiktornu logiku kapitalističke akumulacije.
Berardi smatra da je problem kompleksniji i kaže da “rešenje ekonomski komplikovane situacije ne može biti rešeno ekonomskim sredstvima: rešenje nije ekonomsko”.
Ljudske emocije i komunikacije postaju centralna tema u produkcionim i konzumerskim paternima koji održavaju protok kapitala u post-industrijskom društvu.
Kako napominje u svojoj knjizi Duša na poslu: od alijenacije do autonomije iz 2009. godine: “Uloga intelektualaca u savremenom društvu, u odnosu na ranije Kantovo shvatanje intelektualca kao figure nezavisne od društvenog iskustva ili Sartrovo određenje angažovanog intelektualca, bitno je redefinisana - oni, naime, više nisu nezavisni od proizvodnje, niti mogu biti slobodni da preuzmu zadatak čisto etičkog i kognitivnog izbora u užem smislu, već postaju masovni društveni subjekti, težeći da postanu integralni deo opšteg procesa proizvodnje."
Njegova najnovija knjiga “Heroji: Masovno ubistvo i samoubistvo” govori o odnosu kapitalizma i mentalnog zdravlja.
Vodeći nas na uzbudljivo putovanje kroz filozofiju, psihoanalizu i događaje iz savremene istorije, Berardi pokušava da pronađe korene za loše mentalno stanje našeg društva danas.
On se poziva na primere iz skorije istorije poput slučaja Brejvika u Oslu, američkog Columbine masakra u srednjoj školi, epidemije samoubistava u Koreji i Japanu i skorašnja samoubistva koja su vezana za mere štednje u Evropi. On istražuje najmračnije delove opsesije nemilosrdnom konkurencijom i hiper-konektivnosti.