Vesti

Balet u tri čina „Bajadera“, na muziku Ludviga Minkusa i u koreografskoj postavci Gabrijele Komleve (Marijinski Teatar, St. Petersburg), biće premijerno izveden 19. maja u 19,30 časova na Velikoj sceni, najavljeno je na konferenciji za novinare u Muzeju Narodnog pozorišta.

Pre ovog događaja, u 19 časova, ambasador Ruske federacije Aleksandar Konuzin i ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otkriće u Muzeju Narodnog pozorišta spomen-ploču ruskim umetnicima koji su dali značajan doprinos razvoju Nacionalnog teatra.
U foajeu druge galerije, 15 minuta kasnije, Komleva i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović otvoriće izložbu “Ruski umetnici u prvim decenijama Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu”.
Govoreći o predstojećoj premijeri, Đurović je kazao da je ona veoma značajna, ne samo zbog toga što će “Bajadera” po prvi put biti izvedena u integralnoj verziji, nego i zbog toga što je urađena u koreografskoj postavci jedne od najvećih zvezda Marijinskog Teatra i Ruskog baleta Gabrijele Komleve.
- Nadam se da će ovaj, možda, najambiciozniji baletski projekat koji smo radili u poslednje vreme, biti isto tako kvalitetan i dobar kao što je bila ozbiljna energija i želja baletskog ansambla, uprave Baleta i uprave Narodnog pozorišta da zajednički izrodimo jednu ovakvu predstavu. „Bajadera“ nam je nedostajala, ali nam je takođe nedostajala ličnost kakava je Gabrijela Komleva. Uveren sam da će ova predstava decenijama biti na sceni Nacionalnog teatra – rekao je Đurović.
On se posebno zahvalio timu gospođe Komleve, koji je u njenom odsustvu radio sa našim ansamblom, i svim zaposlenima u Kući, naročito onima iz krojačkih radionica koji su, kako je naglasio, uprkos kratkom vremenu i određenim problemima, „uradili nešto što se zaista graniči sa ljudskim mogućnostima“.
Napominjući da je kompletan ansambl uključen u izvođenje ove predstave, vršilac dužnosti direktora Baleta Miloš Dujaković objasnio je da je „Bajadera“ veoma zahtevan balet sa teškim igračkim deonicama.
- Na nama ostaje da predstavu negujemo, čuvamo i izvodimo u narednim godinama, nadamo se i decenijama. Jer, kad jedan ovako veliki klasičan balet uđe u repertoar i postane njegov sastavni deo, on obično dugo, dugo i ostane na repertoaru. Zahtevnosti ove predstave su zaista izuzetno visoke i predstavljaju izazov ne samo za interpretatore glavnih uloga, nego i za ceo ansambl – ocenio je Dujaković.
S njegovim mišljenjem, složila se i Komleva koja je kazala da je „Bajadera“ predstava koja od svih učesnika zahteva „potpuno predavanje sebe u svim elementima“.
- U toku rada uverili smo se koliko je to tačno, koliko je teško ne samo da se igra, nego i da se stoji i da se kreće po sceni. Takođe, primetila sam kako je svima bilo zanimljivo da rade ovu predstavu. Kompletan ansambl je igrao sa željom i trudio se da dostigne one ciljeve koji su im bili postavljeni. Iako su svi potpuno različiti, sve ih spaja želja da povereni zadatak urade što je moguće bolje – kazala je Komleva.
Ona je istakla da „Bajadera“ predstavlja „krupan zalogaj“ za svaku trupu, pa čak i za one koje tradicionalno imaju dobru školu.
- Samo da skupite 32 ljudi iz ansambla koji su potrebni u poslednjem činu, već ste uradili veliki podvig. Taj poslednji čin je super klasika koji ne mogu svi da izdrže. Za njega je zaista neophodna dobra škola i dobra tehnika. Potrebno je, što je jako važno, imati i dušu. Dakle, u tom činu reč je o visokoj duhovnosti. Jer, sve što se dešava na ovoj zemlji završava se, prema legendi, tamo negde visoko. Tamo se događa pročišćenje naše duše. Želim svojim plesačima, ne samo da dobro igraju već i da osećaju unutrašnje zadovoljstvo kada budu nastupali. Tokom rada zbližila sam se sa njima i jako sam ih zavolela. Želim ovoj predstavi uspeh na duge staze – poručila je Komleva.  
Ukazujući da Minkusova muzika ne „izlazi iz nekakvih muzičkih gabarita“ na koje smo već navikli u nekim njegovim prethodnim baletima, dirigent Đorđe Pavlović je istakao da je ona „ovde mnogo interesantnija i mnogo značajnija po tim koreografskim i tehničkim zahtevima“. On je rekao da je Orkestar u ovom baletu „prepoznatljive bečke lakoće u dodiru sa čipkastom koreografijom „Petipa“, imao ulogu ne samo jednostavne pratnje, već i jednog tumača dramske radnje koja bi morala da pomogne lakšem razumevanju predstave.
- Tu, pre svega, mislim na ono što se dešava u prvom činu gde se u ekspoziciji likova prikazuje ta drama koja se kasnije razvija u drugom i trećem činu koji su prilično lepršavi i lagani – kazao je Pavlović.
Mila Dragičević, koja će glavnu junakinju – Nikiju, indijsku plesačicu, bajaderu, igrati u alternaciji sa Anom Pavlović, rekla je da je imala izuzetno zadovoljstvo, čast i privilegiju da radi sa gospođom Komlevom.
- Naš posao je veoma težak i tokom procesa rada dolazi do pojačanih nervoza. Međutim, toga u radu sa Gabrijelom Komlevom nije bilo. Postojalo je nešto čime sam bila prosto fascinirana... nešto što bih nazvala nekim posebnim mirom i prećutnim poštovanjem, ne samo prema meni, nego i prema svima ostalima. Zahvaljujući takvom prostupu, sav taj napor bilo je mnogo lakše podneti – naglasila je prvakinja Narodnog pozorišta.  
I ostali učesnici konferenciji Jovica Begojev, Tamara Ivanović i Dalija Imanić zahvali su se Komlevoj na ukazanom poverenju ističući da je zaista bilo veliko zadovoljstvo raditi sa jednom takvom umetnicom.
U podeli su i Jovan Veselinović, Igor Pastor, Denis Kasatkin, Olga olćan, Miloš Marjan, Milica Jević, Nada Stamatović, Ivana Kozomara, Igor Vološin, Dušanka Đorđević, Ada Raspor, Milica Jević...
Kostime je kreirala Olga Mrđenović, a scenografiju je uradio Boris Maksimović.
Prva repriza biće održana u utorak 24. maja.
M.B.