PREMIJERA PREDSTAVE "KNjIGA DRUGA" 20. OKTOBRA NA SCENI "RAŠA PLAOVIĆ"

25 septembar 2014

Predstava “Knjiga druga”, po tekstu Branislava Nušića, u režiji Anđelke Nikolić, biće premijerno izvedena 20. oktobra na Sceni "Raša Plaović", na 150 -tu godišnjicu od rođenja tog slavnog srpskog komediografa.
U podeli su Nela Mihailović (Rajna Maretić Dolska, prvakinja dramska), Zlatija Ivanović (Ida Podgradska, dramska subreta), Marija Bergam k.g. (Mira, početnica i učenica Rajnina), Srđan Karanović k.g. (Ljubavnik), Gojko Baletić (Gospodin Teodor), Bojan Krivokapić (Dramski pisac), Andreja Maričić (Urednik „Komedije“), Danijela Ugrenović (Kritičarka revije „Novi horizont“), Predrag Miletić (Kritičar žurnala „Jutro“), Dušan Matejić (Ivan Ivanović) i muzičar Dušan Stojanović.
„Knjiga druga“, koja je praizvedena 1927. godine u Sarajevu, biće po prvi put postavljena u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Teatrolog Raško V. Jovanović smatra da je ovaj komad naročito važan zbog toga što, na izvestan način, nagoveštava Nušićev stvaralački postupak u njegovoj najznačajnijoj komediji - "Pokojniku", bez obzira na tematsku razliku ta dva dela.
Prema njegovim rečima, "Knjiga druga" je zanimljiva zbog toga što omogućuje sagledavanje nekih Nušićevih poimanja pozorišta i života, koja je u njoj izložio, predstavivši na sceni magičan svet teatra - glumce i glumice, dramskog pisca, reditelja i kritičare.
- Komad smo postavili potpuno u vremenu u kome je napisan, bez dopisivanja teksta, čak sa minimalnim štrihom - otkriva rediteljka Nikolić.
Ona objašnjava da je to uradila zbog toga zato što smatra da neko delo, koje se skoro po prvi put predstavlja publici, treba, na neki način, da dođe do nje u svom integralnom obliku.
- Trudimo se da neverbalnim sredstvima pojačamo svest o kontekstu, da otvorimo pitanje šta je umetnost u Srbiji toga doba bila, šta je Srbija toga doba bila u odnosu na svoju geo-političku situaciju i da sva ta pitanja nekako aktuelizujemo u današnjem trenutku bez bukvalnog osavremenjivanja. Mislim da nekako po duhu i atmosferi ta predstava treba da nam bude bliska, aktuelna i angažovana na neki suptilan način. Prema čuvenoj feminističkoj paroli da je „lično političko“, politički potencijal ovde leži u tome kako ona obrađuje međuljudske nivoe na primarnom nivou: odnosi među polovima, među društvenim klasama... - kaže rediteljka Nikolić.
Dramaturg predstave i autor adaptacije teksta je Slobodan Obradović.
U autorskom timu su i Vesna Popović (scenograf), Olga Mrđenović (kostimograf), Draško Adžić (kompozitor), Dijana Marojević Diklić (scenski govor), Bojana Mišić (scenski pokret), Nemanja Konstantinović (organizator), Đorđe Jovanović (inspicijent) i Danica Stevanović (sufler).
M.B.

Izveštaj sa prve čitaće probe možete pročitati OVDE

 

INTERVJU: NELA MIHAILOVIĆ

                                                                           Svaka sličnost je namerna

Povodom 150. godina od rođenja Branislava Nušića, u ponedeljak 20. oktobra, na Sceni „Raša Plaović", biće premijerno odigran njegov manje poznat komad „Knjiga druga", u režiji Anđelke Nikolić.
Ovu „salonsku" dramu u tri čina, koja će po prvi put biti izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu, karakteristišu melodramatični tokovi i raznovrsne neočekivane situacije u kojima je pisac želeo da na izvestan simbolistički način prikaže mistične veze ljubavi i ljudske sudbine.
Osim naše sagovornice, kojoj je poveren lik glavne junakinje - prvakinje dramske Rajne Maretić Dolske, u podeli su i Zlatija Ivanović (Ida Podgradska, dramska subreta), Marija Bergam (Mira, početnica i učenica Rajnina), Srđan Karanović (Ljubavnik), Gojko Baletić (Gospodin Teodor), Bojan Krivokapić (Dramski pisac), Andreja Maričić (Urednik „Komedije“), Danijela Ugrenović (Kritičarka revije „Novi horizont“) i Predrag Miletić (Kritičar žurnala „Jutro“).
Šta Vam je bilo posebno inspirativno u „Knjizi drugoj" koja je, čak, i boljim poznavaocima Nušićevog opusa, poprilično nepoznat komad?
Pre svega, činjenica da se radnja čitavog komada odigrava u pozorišnom miljeu s početka prošlog veka. Bilo mi je veoma uzbudljivo da povlačim neke paralele između ondašnjeg i ovdašnjeg pozorišta, kao i da primećujem njihove sličnosti i razlike. Osim toga, ovo je, uistinu, jedna tragična ljubavna priča dvoje ljudi, a to je tema koja me u pozorištu uvek inspiriše.
Iako se u svojim komadima često bavio devijacijama razne vrste, Nušić, ipak, voli svoje likove. Koliko ima razumevanja i ljubavi za Rajnu i svet koji je okružuje?
Svet koji okružuje Rajnu je upravo svet u kome je Nušić proveo ceo svoj život i zbog toga ga poznaje veoma dobro. I, mada, kažu da je Nušić bio veoma slab na glumice, da se lako zaljubljivao u njih, ne mogu da se otmem utisku, radeći ovaj komad, da on gaji veliko nepoštovanje prema njima i da ih opisuje kao dame sumnjivog morala. Bez obzira na sve, pa, ako Nušić i ne voli Rajnu, ja je veoma volim i nalazim opravdanja za njene postupke, jer to je jedini način da je dočaram na sceni, gle apsurda, baš onako kako je Nušić napisao.
Da li je njena tragična sudbina, možda, mogla da bude izbegnuta?
Verovatno jeste, ali to više ne bi bila Rajna, već neki drugi lik. Rajna, lepa žena, na vrhuncu svoje karijere, velika u svom glumačkom daru, obožavana i slavljena od svih, je usamljena žena, žedna ljubavi. Ona je svesna da svi vole Rajnu glumicu, tačnije heroine koje igra i njenu slavu, samim tim i moć, koja joj kao oreol stoji nad glavom. U paničnom strahu od prolaznosti i činjenice da je jedina izvesnost koja je čeka zaborav, a to je večita sudbina glumca, ona živi život punim plućima, otima od njega sve, pa čak se i poigrava sudbinama drugih u želji da u njima ostavi neizbrisiv trag. Nažalost, to je i dovodi do tragičnog kraja.
Radnja se dešava tokom dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka u Beogradu, u vremenu koje istorija pamti kao jedan veoma buran društveni period u Srbiji...
Veoma je interesantno da je ovo komad u kojem nema politike, inače, tako sveprisutne u većini Nušićevih komedija. Ali, naravno, prisutan je momenat politički podobnih pisaca, kritičara, reditelja… i tu svakako postoji paralela sa ovim vremenom. Međutim, to nije tema ovog komada, pa ni našeg posebnog interesovanja u procesu samog stvaranja.
S obzirom na to da se radnja "zbiva u miljeu velikog teatra", na koji način se predstava bavi preispitivanjem mesta i funkcije pozorišta nasuprot društvenog života, odnosno može li život da se posmatra kao jedno veliko pozorište?
Da li je život pozorište ili pozorište život, to je večito pitanje bez konačnog odgovora. Svakako, oduvek su u neraskidivoj sprezi, isprepleteni, utiču jedno na drugo, stvarajući jedan prostor u kome svi mi, i glumci i publika, istražujemo, postavljamo pitanja i pokušavamo da nađemo odgovore....Gledajući Nušićeve komade, pozorišna publika se veoma često identifikuje sa njegovim junacima.
Ima li među licima iz ovog dela nekih "klonova" koje bi eventualno mogli da prepoznamo i danas, ne samo na ulici, već i na sceni?
Svaka sličnost je apsolutno namerna!!!
Mikojan Bezbradica

Intervju sa Nelom Mihailović objavljen je u 81. broju "Pozorišnih novina", 27. septembra 2014. godine

 

               IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 17. OKTOBRA U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA

Predstava "Knjiga druga" po drami Branislava Nušića, u režiji Anđelke Nikolić, biće premijerno izvedena u Narodnom pozorištu (NP) u Beogradu 20. oktobra, tačno na 150. godišnjicu rođenja velikog srpskog autora, najavio je v.d. upravnika NP Dejan Savić, na konferenciji za novinare u Muzeju NP.
To će biti centralni događaj revije "Nušiću u čast", u okviru koje celog ovog meseca ansambli NP i gostujućih pozorišta iz Srbije izvode Nušićeve komade na sceni nacionalnog teatra.
Savić je primetio da je izbor "Knjige druge" izazvao nedoumice u stručnoj javnosti, jer je to malo izvođen tekst, ali je podsetio da NP već ima Nušićeve slavne komedije na repertoaru velike scene, te je traženo nešto i za malu scenu "Raša Plaović".
Upravo to što ovaj komad nije poznat i što nije komedija bio je umetnički izazov, za koji je rediteljka imala pravu ideju, hrabrost i upornost da je sprovede, istakao je Savić.
V.d. direktora Drame Željko Hubač ocenio je da je ovaj projekat važna tačka u tumačenju Nušića sa pozorišnog i estetičkog stanovišta, jer su retki primeri promišljanja ovog autora kao dramskog pisca, poput njegove "Pučine" koju je davno u JDP-u režirao Dejan Mijač.
Naša predstava je svojevrsni spoj pozorišne arheologije i savremenog izraza, to je studiozno proučavanje klasika na inventivan scenski način, najavio je Hubač.
Uloge igraju Nela Mihailović, Zlatija Ocokoljić, Marija Bergam, Dušan Matejić, Srđan Karanović, Gojko Baletić, Bojan Krivokapić, Andreja Maričić, Danijela Ugrenović i Predrag Miletić.
Stil međuratne epohe oživeli su scenograf Vesna Popović, kostimograf Olga Mrđenović i kompozitor Draško Adžić.
Rediteljka je izjavila da rad na komadu tako značajnog pisca, a koji nije poznat, ima i edukativni karakter, te je nastojala da ne pravi velike intervencije, nego da publici zaista predstavi ovaj Nušićev tekst iz 1927. godine, istražujući njegove motive i namere sa ovom dramom.
To je period koji se danas romantizuje, ali u stvarnosti nije bilo tako. Na sceni je sve lepo, ali i trulo, jer se iza uglađenosti "kuva" dolazak nacizma koji niko ne sprečava, dodala je rediteljka.
Krivokapić, koji igra dramskog pisca, rekao je da ovaj komad daje presek jednog intelektualnog kruga u kojem sve deluje glamurozno, ali ispod ima dosta blata, dok su likovi, vođeni sitnim ličnim ambicijama, spremni da gaze sve i svakoga oko sebe, što ovoj drami daje, nažalost, večnu aktuelnost.