Vesti

Predstava "Ogvožđena", po tekstu Gorane Balančević i u režiji Đurđe Tešić, biće premijerno izvedena u subotu 16. marta (20,30) na Sceni "Raša Plaović".

„Ogvožđena“ je jedna od pet najboljih drama među 104 koje su bile prijavljene na poslednji konkurs Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst u 2011. godini. Iste godine ovenčana je Nagradom Udruženja dramskih pisaca Srbije „Branislav Nušić".
Prema oceni dramaturga Slavka Milanovića, teskt karakteriše lakoća prezentovanja osnovne radnje, sveprisutna preglednost zbivanja, vešto skiciranje likova koje se manifestuje u govoru svakog od njih i u dijalogu koji je uvek u funkciji dramske ironije.
- Balančevićeva nas provodi kroz neku vrstu „tunela žanrova“, pa se iskazi tragičke samospoznaje likova lako transformišu u komičke, autoironične i duboko humorne replike i situacije - kaže Milanović.
U podeli su Dušanka Stojanović Glid (Vesela Jovanović), Miloš Đorđević (Dragan), Marija Vicković (Sanja), Sloboda Mićalović (Nina), Anastasia Mandić (Radica), Zlatija Ocokoljić Ivanović (Mitra), Mariana Aranđelović (Slobodanka), Olga Odanović (Hristina), Zoran Ćosić (Šef), Predrag Ejdus (Šef nad šefom), Aleksandra Nikolić, Gorjana Janjić i Anđelka Ristić (Bakice). Saradničku ekipu čine Slavko Milanović (dramaturg), Zorana Petrov (kostimograf i scenograf), Vladimir Pejković (kompozitor), Damjan Kecojević (scenski pokret), Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Barbara Tolevska (organizator), Đorđe Jovanović (inspicijent) i Sandra Todić (sufler).
M.B.

Izvod iz intervjua sa Đurđom Tešić, objavljen u 68. broju "Pozorišnih novina"

Svakom reditelju je cilj da radi kvalitetnu literaturu. Šta vas je, u tom smislu, privuklo ovoj priči koju možemo definisati i kao dramu sa songovima?
Autorka je ovu dramu definisala kao mjuzikl. Naravno, ova odrednica u sebi sadrži ironiju. Mjuzikl je popularan žanr zabavljačkog pozorišta, a naša „Ogvožđena” je društveno angažovan komad o položaju žene radnice i samohrane majke, u danjašnjoj Srbiji. Okosnica drame je situacija oko procesa privatizacije, a u ovom slučaju u pitanju je privatizacija Železnice. Iako je cela zemlja rasprodata, o ovoj temi do sada nije bilo reči na našim pozorišnim scenama.
Mišljenja onih koji su pročitali ovaj komad su podeljena. Jedni tvrde da on nudi komplikovan i sumoran prikaz stvarnosti, a drugi su uvereni da je ovo još jedna tragikomična priča o našoj sadašnjosti?
Naša stvarnost je sigurno i komplikovana i sumorna. Ti koji to još uvek ne shvataju, verovatno su samo oni koji takvu situaciju stvaraju. Komad ima umetničku dubinu i kvalitet jer nije kopija realnosti, što bi bilo i banalno i netalentovano. A Gorana je mlada, talentovana autorka koja piše o iskustvu svoje majke, svom iskustvu života van Beograda, ali i o tragičnom položaju umetnika danas. U komadu zatičemo ljude koji se grčevito, žilavo i kao životinje bore za minimum ljudskog dostojanstva i za ostvarenje jednog od osnovnih ljudskih prava, prava na rad. Ta iscrpljujuća i autodestruktivna borba za život sa jednim propalim, istrošenim i trulim sistemom oblikovana je kroz radnju glavne junakinje - Vesele. Njena borba za ostvarenje prava na rad u ovom komadu je zapravo borba za smisao života.
Koliko su umetnici danas u mogućnosti da putem teatra postavljaju teška pitanja?
Umetnici su danas u toliko ponižavajućem i tako obespravljenom položaju da su sami po sebi izgleda postali teško pitanje za ovo naše društvo. Nisam sigurna da u ovako antihumanističkom društvu kao što je naše uopšte više možemo da govorimo o tetaru, kada vidimo da u državnom budžetu nema mesta za kulturu, da pozorišne zgrade postaju veliki teret samo zbog računa za struju, i da je danas poslednje utočište i najhrabrijeg umetnika neka bedna platica jer bar odlaže trenutak kada ćemo svi zajedno završiti na ulici. Pitanja koja bi mogla da se postave sa scene su mnogobrojna, ali za to nema nade pošto novih produkcija skoro i da nema.
Šta ste, režirajući ovaj komad, hteli da posebno apostrofirate, istaknete...
Snagu individualne borbe jer je ona u današnjem, na sve moguće načine izvitoperenom svetu, čini se, potpuno uzaludna. Takođe, volela bih da istaknem pitanje prava na rad, jer su milioni ljudi ostavljeni bez ikakve prilike da rade, što je danas tema koja prevazilazi lokalni značaj.
U kojoj meri songovi, bez obzira na serioznost njihovih puruka, mogu scenska zbivanja da učine vedrijim?
Mogu da ih učine poetski dubljim i da otkriju još neke nivoe i nijanse u likovima i radnji. Takođe, mogu i da nas dirnu svojom sirovošću.
Slavni Bertolt Breht bio je poznat po tome što je scensku radnju prekidao muzičkim pauzama, odnosno songovima. Šta je to ono „brehtovsko" što se manifestuje u ovom komadu?
Pojam „brehtovski” naknadno je doživeo dosta proizvoljnih tumačenja i od naših i od stranih autora. Kada je u pitanju stil glume, učestalo je shvatanje da igrati brehtovski komad znači igrati ga hladno i distancirano, bez emocija. Međutim, sam Breht je pred kraj života pojasnio da je takvo tumačenje pogrešno. On je uz pomoć efekta začudnosti želeo da liši glumca nepotrebne sentimentalnosti i da ga dovede u situaciju da ne razmišlja kako bih sam postupio u toj situaciji već kako bi taj lik postupio i šta bi mislio u određenoj situaciji. To je zapravo savremena, moderna gluma. Mišljenja sam da je celo savremeno pozorište kakvo poznajemo, proisteklo iz Brehtove filozofije. U radovima naših dramskih autora najmlađe generacije vrlo je vidljiv njegov uticaj, pre svega u odnosu prema društvenoj realnosti. Songovi, koji su takođe postali uobičajeno dramaturško sredstvo u savremenom pozorištu, u ovom komadu proizilaze iz radnje, i ne prekidaju je, ali ću uz pomoć njih stvarati određenu vrstu oneobičavanja radnje.
Mikojan Bezbradica

                            IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 13. MARTA U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA

Premijera predstave "Ogvožđena", po tekstu Gorane Balančević u režiji Đurđe Tešić, biće izvedena 16. marta na sceni "Raša Plaović", najavio je v.d. upravnika Narodnog pozorišta (NP) Dejan Savić.
"To je naša prva premijera posle sanacije zbog požara. Zadovoljni smo zbog toga, a i zato što imamo mladu autorku i savremeni tekst", rekao je on na konferenciji za novinare.
Savić je dodao da su pored članova NP angažovani honorarni spoljni saradnici i da je cena predstave "projektovana na tri miliona dinara, što je ozbiljan i zamašan projekat".
Glavnu ulogu igra Dušanka Stojanović Glid, a u velikom ansamblu su Miloš Đorđević, Marija Vicković, Sloboda Mićalović, Anastasia Mandić, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Mariana Aranđelović, Olga Odanović, Zoran Ćosić, Predrag Ejdus, Aleksandra Nikolić, Gorjana Janjić i Anđelka Ristić.
V.d. direktora Drame NP Spasoje Ž. Milovanović najavio je da će do kraja ove i tokom naredne sezone (2013/2014) Drama imati osam premijera domaćih tekstova, od kojih tri savremena.
Prva je "Ogvožđena", sledi "Bizarno" Željka Hubača i još jedan komad u narednoj sezoni.
Od klasike će se raditi "Srpska trilogija" Stevana Jakovljevića, kao i dela Koste Trifkovića, Vojislava Jovanovića, Branislava Nušića i Momčila Nastasijevića.
Milovanović je istakao da je tekst Balančevićeve "odlična stvar jer je ona predstavnik nove generacije koja se okrenula ne sebi već društvenom angažmanu".
Mlada autorka je priznala da je imala teškoća sa ovim komadom na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je dobila loše ocene, ali je ipak diplomirala, poslala tekst na konkurs i osvojila nagradu "Branislav Nušić" Udruženja dramskih pisaca Srbije.
"To je drama o ljudima koji su prinuđeni da se ponašaju kao životinje da bi zadržali posao, moraju da grabe i grizu za ono što bi trebalo da je osnovno pravo", rekla je ona dodavši da se početna ideja rodila kada je njena majka, koja radi na železnici, dobila iznendani premeštaj.
Rediteljka je ocenila da je to ozbiljan, složen i zahtevan komad, koji je napisan nadahnuto i iskreno, a sadržaj je potresan. Ona je najavila da će predstava žanrovski biti, uslovno rečeno, društveno angažovani mjuzikl, vrsta socijalne drame uz ironiju.
U centru je sudbina radnice Vesele, ali su važne i bočne teme - položaj umetnika u našoj realnosti (Vesela ima dve ćerke koje se bave muzikom, jedna tavori na margini, a druga se odlučuje za estradu), kao i likovi šefova, nosilaca tranzicije koji su dobili strašno puno moći a nikakvu odgovornost.
"Htela sam da prenesem osećaj poniženosti svih nas koji smo nemi svedoci rasprodaje zemlje", rekla je Tešićeva.
Ejdus je napomenuo da je od prošlog leta u penziji i da nije očekivao tako brz poziv i to od mlade generacije, kao i da je sa zadovoljstvom prihvatio malu, ali bitnu ulogu.
"Ovo spada u red komada koje sam najviše voleo, angažovani teatar. Kao mladji mislio sam da teatar može mnogo više, ali ni danas ne odustajem i mislim da je pozorište važno", rekao je on.