Vesti

Izložba „Odeta i Odilija – Beli i Crni labud na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu“, autorke Milene Jauković, otvorena je 19. maja u Muzeju Narodnog pozorišta.

Postavka predstavlja svojevrsni omaž našim najznačajnijim baletskim umetnicama, kao i gošćama Nacionalnog teatra iz celog sveta koje su interpretirale uloge Odete i Odilije u baletu „Labudovo jezero“.

Takođe, ovom izložbom, Narodno pozorište obeležava dva veka od rođenja koreografa Marijusa Petipa, autora antologijskih baletskih ostvarenja klasičnog baletskog nasleđa, od kojih upravo "Labudovo jezero" svakako predstavlja najprepoznatljivije i najproslavljenije ostvarenje.

Obraćajući se brojnim posetiocima koji su došli na otvaranje ove izložbe, u okviru manifestacije „Noć muzeja“, upravnik Dejan Savić je, između ostalog, podsetio da je „Labudovo jezero“ najpopularniji i publici najzanimljiviji baletski naslov u Narodnom pozorištu.

On je najavio mogućnost da već tokom sledeće sezone bude urađena nova koreografija za taj balet u četiri čina za koji je muziku, između 1875. i 1876. godine, napisao Petar Iljič Čajkovski.

Savić je zahvalio autorki izložbe i svim ostalim saradnicima „što su se potrudili da ova postavka na vreme ugleda svetlost dana“, potom v.d. direktora Baleta Konstantinu Kostjukovu i direktoru Muzeja Draganu Stevoviću što nas, kako je rekao, redovno zatrpava dobrim i interesantnim događajima.

Govoreći o „Labudovom jezeru“, Kostjukov je ocenio da taj naslov predstavlja „himnu za baletsku umetnost“.

On je istakao da je taj balet „sam po sebi, genijalno urađen, kako od strane kompozitora, tako i od strane koreografa“.

„Bez obzira na to što je reč o klasičnoj predstavi, to je, prema mom mišljenju, najmoderniji i najsavremeniji balet koji će ikad da bude postavljen“, rekao je Kostjukov.

O značaju i istoriji ovog čuvenog baletskog naslova, govorili su i Dragan Stevović, kao i autorka Jauković koja je istakla da izložbu posvećuje „samim igračima“.

„Kako izgleda igrati Odetu i Odeliju, ja ne znam, jer o tome, samo i jedino, mogu da govore balerine koje su imale tu sreću, mogućnost, hrabrost, na kraju krajeva, i petlju da se upuste u interpretaciju tako složenih uloga. Takođe, ovom izložbom želeli smo da obeležimo i 200 godina od rođenja velikog umetnika Marijusa Petipa“, kazala je Jaukovićeva koju su prisutni pozdravili dugotrajnim i burnim aplauzom.

Osim fotografija, izloženi su originalni programi, delovi kostima; originalne afiše (kasting liste) sa premijera, skice originalnih kostima i scenografije iz 1951. i 1970…

Postavka će biti otvorena do sredine oktobra.

Balet „Labudovo jezero“ izvodi se u Narodnom pozorištu u Beogradu skoro bez prekida od 1925. godine, a do sada je bilo pet koreografskih postavki.

U celokupnoj istoriji te predstave na sceni Nacionalnog teatra, verzija Dimitrija Parlića ostavila je najsnažniji umetnički utisak.

Rekonstrukcija ovog dela 1998. godine dug je prema tom velikom srpskom koreografu, ali i znak velikih estetskih vrednosti.

Libreto za balet „Labudovo jezero“, koji je najverovatnje napisao Vladimir Begičev, nastao je na osnovama ruskih i/li nemačkih narodnih priča o Odeti, princezi koja je činima zlog čarobnjaka Rotbarta pretvorena u labuda.

Nju prilikom lova sreće princ Zigfrid i otkriva da je ona noću, zajedno sa svojim drugaricama, obična devojka, a danju labudica u začaranom čarobnjakvom jezeru.

Saznaje i da čini mogu da budu uklonjene samo ako joj se neko zakune na večnu ljubav. Zigfrid to čini i odlazi nazad u svoj dvor.

Sutradan, na bal povodom prinčevog rođendana dolazi čarobnjak Rotbart sa svojom ćerkom, zavodljivom Odilijom (crnom labudicom), pretvorenom da liči na Odetu.

Zigfrid pred svima izjavljuje ljubav Odiliji, misleći da je Odeta, na šta mu Rotbart pokazuje kakvu je grešku počinio.

Očajan, princ odlazi do jezera i Odeta mu oprašta. Ali, pošto kletva ne može da bude uklonjena, ona odlučuje da će radije da umre.

Zigfrid je sledi. To ukida Rotbatovu kletvu nad ostalim devojkama labudicama, a čarobnjak gubi moć i umire, dok Zigfrid i Odeta zajedno odlaze na nebo, zauvek ujedinjeni u ljubavi.
M.B.