Vesti

Nova koreografska postavka baleta Petra Iljiča Čajkovskog „Labudovo jezero“, prema Marijusu Petipa i Levu Ivanovu, premijerno je izvedena 2. juna na Velikoj sceni.

Koreograf i reditelj Konstantin Kostjukov uradio je klasičnu verziju ovog čuvenog dela, petog u istoriji Narodnog pozorišta, dok je kostimograf i scenograf - proslavljeni italijanski modni kreator, Renato Balestra, uneo čitav spektar boja zahvaljujući kojima je čuvena baletska priča vizuelno izgledala kao u nekoj bajci, bez osvrtanja na istorijski trenutak.

„Moja koreografija se razlikuje u odnosu na prethodne, posebno u muzičkom smislu. Čajkovski je napisao više od četiri sata muzike, verovatno, kako bi ostavio mogućnost koreografu da napravi svoj muzički izbor. Njegova muzika je izvanredna, prepuna simfonizma. Zato i želim da telo bude kao muzički instrument, da pokretom prenosi muziku. Ovo je peta verzija Labudovog jezera u Narodnom pozorištu, ali se sve značajno razlikuju jedna od druge.  Dodao sam i nekoliko novih numera, poput Ruske igre, a značajno sam izmenio i unapredio ulogu Rotbarta”… objasnio je Kostjukov uoči premijere. 

Publika u prepunoj sali uživala je u ovom biseru klasičnog reprtoara, a na kraju predstave nagradila je višeminutnim burnim aplauzom i povicima "bravo" kompletnu umetničku ekipu.

Lirsku, nežnu i krhku, Odetu, odnosno zlu, demonsku Odiliju,  igrala je Tatjana Tatić, princ Zigfrid bio je Igor Pastor, a grof Rotbart Jovica Begojev.

U predstavi je učestvovao celokupni ansambl Baleta i Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, pod dirigentskom upravom Đorđa Pavlovića.

Suštinu ovog antologijskog dela, za koje Čajkovski nije ni pretpostavljao da će postati ezoteričan, magičan, snažno ekspresivan i najigraniji balet u istoriji, čine zakletva kao iskušenje ljubavi i prevare, sazrevanje kroz odluke, ljudsko dvojstvo, lukavost, žrtvovanje, sjedinjavanje u fiktivnoj smrti i apoteoza idealnoj ljubavi.

Ta priča,  o devojci koja je zlim činima pretvorena u labuda, dobro je poznata ljubiteljima baleta širom sveta. Čarolija koju je na nju bacio zli čarobnjak Rotbart može nestati samo ako sretne čoveka koji će je zauvek voleti i ljubiti. Jedne noći rađa se ljubav između Odete i mladog princa Zigfrida. Princ, očaran njenom lepotom, kune se u večnu ljubav. Tokom rođendanske zabave, Zigfrid tugaljivo razmišlja o svojoj labudovoj princezi. Međutim, njegovu tugu prekida dolazak Rotbarta i njegove kćerke Odilije koja, obučena u crno, izgleda poput prinčeve voljene. Zigfrid zabunom izjavljuje ljubav pogrešnoj devojci...

Asistent koreografa bila je Duška Dragičević, a repetitori Marija Vještica, Paša Musić, Tamara Ivanović i Konstantin Tešea.

Premijernim izvođenjem ove predstave, inspicijentkinja Branislava Pljaskić proslavila je 25. godina rada u Narodnom pozorištu.

„Labudovo jezero“ je na sceni Narodnog pozorišta prvi put postavljeno 1925. godine u koreografiji Aleksandra Fortunata.
M.B.