Premijera drame Ivana Viripajeva „Iranska konferencija“, u režiji Ivane Vujić pomerena za 9. mart (20,30) iz epidemioloških razloga

2 mart 2022

Premijera drame Ivana Viripajeva „Iranska konferencija“, u prevodu Sanje Milić i režiji Ivane Vujić, ranije najavljena za 6. mart, pomerena je iz epidemioloških razloga i biće održana 9. marta s početkom u 20,30 časova.

U podeli su Radmila Đuričin/ Vanja Milačić (Filipa Rasmunsen), Zoran Ćosić (Danijel Kristensen), Gojko Baletić (Oliver Larsen), Bogdan Bogdanović (Magnus Tomsen), Maja Kundačina (Astrid Petersen), Radmila Živković (Ema Šmit Paulsen), Slobodan Beštić (Gustav Jensen), Bojana Bambić (Sestra Avgustina)/ Dimitrije Ilić (Otac Avgustin), Nebojša Kundačina (Paskual Andersen), Ivana Žigon/ Vjera Mujović (Širin Širazi), Iva Milanović (Matilda Hansen, preko video poziva), Teodora Dragićević (Katrin Johansen, preko video poziva) i Dušan Spasić (Snimatelj).

Rediteljka Vujić uradiće idejno rešenje scenografije i izbor muzike, dramaturg je Ljubinka Stojanović, a u umetničkom timu su i Dušica Knežević (kostimograf), Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Sonja Vukićević (koreograf), Svetlana Volic (video rad) i Jasna Saramandić (scenograf realizator).

Saradnici na predstavi su Nemanja Konstatinović, Olivera Živković (producenti), Vidan Lalić (organizator), Saša Tanasković (inspicijent), Marija Nedeljkov (sufler) i Andrea Kargačin (asistent reditelja na praksi).

IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 4. MARTA U FOAJEU DRUGE GALERIJE

Drama „Iranska konferencija" savremenog ruskog autora Ivana Viripajeva, čija se radnja odigrava na naučnoj konferenciji u Kopenhagenu posvećenoj kompleksnoj relaciji dveju kultura - Istoka i Zapada, biće premijerno izvedena 9. marta (20,30) na Sceni „Raša Plaović“, u režiji Ivane Vujić.

V.d. upravnika Svetislav Goncić rekao je da je Viripajev veliki autor i podsetio da su u Beogradu na različitim scenama, počev od 2005. godine, igrane njegove drame „Kiseonik“, „Iluzije", „Pijani", „Život br. 2".

„Nastavljamo repertoarsku politiku značajnih i velikih dela svetske domaće i strane klasične literature i autora koji su obeležili novije vreme kao što je 'Iranska konferencija' Viripajeva, velikog imena koje se suočava sa svim etičkim izazovima koje ovo vreme nosi“, rekao je Goncić.

„Ovo je druga premijera od tri predstave koje smo paralelno radili zadnjih meseci prošle godine“, istakla je direktorka Drame Molina Udovički Fotez i dodala: „To spominjem jer pokazuje moć i potencijale ansambla Drame nacionalnog teatra“.

Prema njenim rečima, iako je ova drama pisana pre pandemije korona virusa, deluje kao da je pisana baš za ovo vreme i da na zanimljiv način daje globalnu sliku sveta.

„Ovo je izuzetan tekst, možda najbolji Ivana Viripajeva koji je dobio nagradu Zlatna maska za najbolji dramski tekst u Rusiji. Svi likovi su u zatvoru svog, kako Viripajev kaže, 'malog ja'. To im izaziva patnje. Reč je o tome da čovek retko dovede sebe u situaciju da pita svoju dušu šta je to što je meni potrebno", izjavila je Molina Udovički Fotez, te citrala poruku o ljubavi koju izgovara jedna od junakinja komada, iranska pesnikinja. Inače, ostali likovi, učesnici konferencije su Danci, pripadnici intelektualne elite.

Ivana Vujić je kazala da je „Iranska konferencija“ novi tekst Ivana Viripajeva, u kojem govori o savremenom trenutku.

„U ovoj drami on govori o današnjem polarizovanom svetu, o savremenom trenutku, ali i anticipira budućnost. Kao da su u tom tekstu iz 2017. godine sadržana sva iskušenja današnjeg dana", rekla je Ivana Vujić.

Ocenjujući da je Viripajev duhovni unuk Čehova, dodala je da on postavlja egzistencijalna pitanja velike ruske literature 19. veka, ali u sklopu postmodernog teksta koji na uzbudljiv način govori o tome kako živeti, kako pronaći svoj put spoznaje.

Iransku pesnikinju igraju Ivana Žigon i Vjera Mujović u dve ravnopravne alternacije.

„Hvala Ivani Vujić što me je vratila na scenu, tamo gde pripadam, ali ne bilo kako već sa ulogom koja zadire u odgovore na sva pitanja, pre svega na pitanja o ljubavi, koja daje odgovor u ovom teškom vremenu kao putokaz kuda možemo da se zaputimo", rekla je ona.

„Danas se sve politizuje, a ova drama predstavlja suprotni proces. Od navodno političke konferencije dolazimo do krika savremenog čoveka u pustoši potrošačke civilizacije. I svaki čovek ima svoj krik. Odgovor je među zvezdama, u starim civilizacijama, u tradicijama, mitovima", rekla je Ivana Žigon, koja u matičnom teatru ponovo igra posle pauze duže od deset godina.

Vjera Mujović je izjavila da Viripajev „piše svoje komade kao sonate, tu su dve teme, jedna je durska, druga je molska i onda ide repriza".

„Nekada se čini da su te retorske partiture komplikovane i možda nepotrebne, ali kada se udubite shvatite koliko su potresne i koliko su potrebne. U predstavi smo to saželi, u skladu s našim mediteranskim nestrpljenjem. Ne mogu se ovde igrati tako duge predstave kao što mogu u Moskvi ili Berlinu. Ali smo sačuvali suštinu“, rekla je Vjera Mujović, dodajući da Ivana Žigon i ona igraju zapravo različite likove, jer svaka može da istakne svoje viđenje komada.

„Za mene su ključne reči mog lika – pokornost, predavanje i posvećenost. Pitanje slobode, ljubavi, samoće, kuda ide ovaj svet. Samo stajati i čekati. Svako za sebe može da nađe odgovor i svako može da vidi ptice koje uprkso svemu lete“, rekla je Vjera Mujović.

Zoran Ćosić je takođe istakao težinu teksta, kao i naporan, ali inspirativan rad na predstavi koji je zahtevao „rad na sebi, ne u glumačkom već u ljudskom smislu".

„Moj lik je, kao i ostali, duboko zapitan o smislu života u današnjem svetu. Kao i drugi, on ne može to da dovede do kraja zato što su potencijali ograničeni. Ono što sam prepoznao kao pokretač jeste njegova rečenica da, ako hoćemo da se naš život održi, moramo da naučimo da dajemo", rekao je Ćosić.

Dramu „Iranska konferencija" prevela je Sanja Milić. Ideju za scenografiju dala je Ivana Vujić, a realizovala je Jasna Saramandić. Rediteljka potpisuje i izbor muzike. Kostimografkinja je Dušica Knežević. Video rad potpisuje Svetlana Volic, a scencki pokret Sonja Vukićević.

Prva repriza biće održana 13. marta od 20,30 časova.

Reč reditelja:

O dramskom tekstu, dramskom pisanju Ivana Viripajeva moje lično mišljenje da je on ne samo jedan od najznačajnijih ruskih pisaca, nego takođe možemo reći jedan od najznačajnijih evropskih dramskih pisaca. Veoma interesantna dramska struktura samog pisanja ili specifično dramsko pismo Ivana Viripajeva je nešto što me je radovalo u svim njehovim komadima. Naravno, kao reditelj želela sam da pristupim saradnji sa njim, ali evo, mislim da je sada pravi čas.

„Iranska konferencija“ je jedan od njegovih poslednjih komada za koji je dobio nagradu Zlatna maska, kao najbolji dramski komad au Rusiji. Sa druge strane, „Iranska konferencija“ spaja u sebi pitanja velikih romansijera i dramatičara devetnaestog veka Rusije kao što je Čehov, Tolstoj, Dostojevski, a to je šta je smisao čovekovog života. Vuripajev to sve povezuje sa antičkom Grčkom ili starom Persijom, koja je itekako posvećivala pažnju Spoznaji i putu do spoznaje smisla života. Ivan Viripajev me je privukao i svojom vrstom nežnosti, osetljivosti, kao i Čehov. Čehov je veoma okrutan, kao lekar on zna da taj život završava smrću, zna kakav čovek ume da bude i prevarant, ali isto tako zna kakava i svetlost čovek može da bude. Čehov voli svoje junake koji su osuđeni na smrt, on je duhovit prema njima, i mi sa blagim smeškom pratimo njihove pokušaje da se izvuku iz tog jednog metafizičkog stanja života. Ivan Viripajev se na sličan način odnosi prema svojim junacima. On je jedan izvanredan umetnik, ne samo kao dramski pisac, već je i uspešan pozorišni i filmski reditelj i scenarista. Dobitnik je i Zlatnog lava za film „Euforija“ i takođe, snažna pozorišna ličnost koja je bila osnivač i direktor istarživačkog teatra „Praktika“ u Moskvi koji je okupljao veoma značajnu i interesantnu internacionalnu ekipu umetnika, tako da je i samo delo „Iranska konferencija“ posvećeno liku i delu njegovog saradnika Amerikanca, Kazimira Liske, koji je došao iz Amerike da živi i radi u Rusiji.

Kao što sam već rekla, dramsko pismo Ivana Viripajeva predstavlja veličanstven spoj ideja velikih romansijera i dramskih pisaca Rusije devetnaestog veka sa ruskom avangardom i postmodernim pozorištem. I zbog toga govorim, da je on jedan od možda najboljih dramskih pisaca. On spaja sve ove elemente u celinu, a kao i Čehov poseduje jednu beskrajnu ljubav koja je veoma retka stvar i u životu, i u pozorištu i u dramama i u scenarijima.

Odličan je poznavalac persijske kulture i literature i to se i oseća. Moram da kažem, da u vezi sa „Iranskom konferencijom“ možemo se podsetiti dela Pitera Bruka „Konferencija ptica“ koja je nastala prema poemi čuveno pesnika Atara iz četrnaestog veka „Govor ptica“, jedna beskrajno uzbudljiva i veličanstvena sufijska poema o putu ka Spoznanju.

Kao i svi daroviti ljudi, Ivan Viripajev anticipira budućnost. Komad je napisan pred koronu, on ne govori o epidemiji ali govori o potpunom raspadu sveta. A evo sada, na žalost, mi smo u situaciji raspada sveta, sa jednim svetskim ratom koji kuca na vrata, sa epidemijom koreone, sa najrazličitijim problemima koji nastaju i tu ćemo se vezati za Hamleta kojeg citira Viripajev, sećajući se rečenice koju upućuje Hamlet Rozenkrancu i Gilderstenu, Danska je tamnica, i on situira ovaj komad u „tamnicu“.

„Iranska konferencija“ jeste dramsko tkanje i dramsko pisanje koje u potpunosti omogućava izvanredan rad sa glumcima, omogućava takođe i rediteljsko označavanje jako uzbudljivo, a pre svega ta iskrenost Viripajeva na neki način je put za sve nas, da pokušamo da u pozorištu, odgovorimo istinitošću i time pronađemo sami sebe. Pozorište služi i pozorišnim stvaraocima i pozorišnim gledaocima na putu do sebe.