Vesti

Promocija knjige Raška V. Jovanovića „Od istog slušaoca I – II (1976 – 2006)", koju je objavila Radio televizija Srbije – Radio Beograd, održana je u subotu 29. januara u Muzeju Narodnog pozorišta.

Dramski pisac, romansijer i novinar Miodrag Ilić istakao je da Jovanović ovom knjigom “podiže spomenik svojoj upornosti, marljivosti, znanju, erudiciji, intelektu i jednom evropskom poimanju medija radija”.
- U dva toma obuhvaćeno je 30 godina emitovanja radio programa, ne samo Radio Beograda, nego i drugih, nekada, jugoslovenskih radio stanica: Zagreba, Sarajeva, Novog Sada... U periodu od 1976. do 2006. godine, Raško je objavio ukupno 654 prikaza, kao i dve studije. Jedna se odnosi na informativni program, a druga na radio dramu – objasnio je Ilić.
Prema njegovim rečima, svaki Jovanovićev prikaz sadrži nekoliko slojeva, a to su informacija, edukativna komponenta, vrednosni sud i poruka.
- Raško ima jednu razrađenu metodologiju, jedan potpuno stručan, usavršen pristup materiji o kojoj piše, odnosno o prilozima koje je čuo i visoko postavljene standarde i kriterijume, kao i jedno osećanje i razumevanje stvaralačkog postupka na radiju i, uvek, dobru nameru. Oseća se, zapravo, da sve ovo piše dobronameran čovek koji ume da zapazi i da svoje zapažanje stavi u kontekst vremena i aktuelnih prilika – naglasio je Ilić i istakao da se pred čitaocima nalaze dokumenti koji ne govore samo o radiju i radio emisijama, nego i o ogromnom opsegu radio produkcije na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.
- To su dokumenti o vremenu, o menjanju ukusa, duha, senzibiliteta ovog naroda, njegove politike i odnosa koji su postojali u društvu. Kako idete sukcesivno, od 1976. do 2000. možete tačno da pratite jednu dijalektiku i jedan niz promena koje su dogodile u sferi mišljenja, duha i ukusa ovog naroda – rekao je Ilić, nekadašnji direktor Drame, a potom i marketinga Narodnog pozorišta. 
Primećujući da je gospodin Jovanović “već godinama jedini srpski radio kritičar”, glavni urednik Radio Beograda II Đorđe Malavrazić je kazao da, kada bi se u tom žanru uspostavila nagrada, poput onih koje već postoje za pozorišnu, filmsku, televizijsku i književnu kritiku, on bi “svake godine, a možda i doživotno, bio dobitnik tog priznanja”.
- Jovanović je svojom delatnošću pokrivao jedan ogroman, razređen, prostor i uspeo od radio kritike, koja jeste nešto, da napravi još više, da ona bude nešto u našoj kulturi. On je tokom poslednjih decenija, praktično, jedini održavao taj plamen, tu vatru na kojoj su se radio poslenici grejali. Povremeno, od jezičaka te vatre, kako kad i kako u kojoj prilici, oni su i bežali, zavisno od toga da li je kritika bila povoljna ili ne – kazao je Malavrazić.
Odlomke iz knjige čitali su dramski umetnici Ksenija Jovanović, Biljana Đurović i Lepomir Ivković.
Jovanović je rođen u Beogradu 18. avgusta 1932. godine gde se i školovao: 1951. maturirao je u Trećoj muškoj gimnaziji, a 1955. diplomirao je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu. Doktorirao je 1968. na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa tezom Ivo Vojnović – život, geneza, analiza i ocena dela. Autor je knjiga: Ivo Vojnović, biblioteka "Radnički univerzitet", "Rad", Beograd 1964; Ivo Vojnović – život i delo, Institut za književnost i umetnost, "Studije i rasprave", Beograd 1974; Pozorište i drama, biblioteka "Čovek i reč", Beograd 1984; 125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu (sa Olgom Milanović i Zoranom T. Jovanovićem), Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd 1994; Jedan drugi Nušić, Smederevo 1998. Za izvođenja u pozorištu dramatizovao više poetskih i proznih dela: I ja sam kao vrelo, stihovi Vladimira Nazora (Teatar poezije u Beogradu, 1967), Petar Petrović Njegoš, Gorski vijenac (Teatar poezije u Beogradu, 1970), Tamnine, proza Zarije M. Popovića (Amatersko pozorište, Gnjilane, 1997). Autor više radio-drama i dramatizacija, koje je emitovao Radio-Beograd: 125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu, Franše d’Epere, Jovan Dučić, Milorad J. Mitrović, Svetozar Ćorović, Milorad Popović Šapčanin, Kosta Trifković, Branislav Đ. Nušić (u seriji "Zvezdani časovi"), Sudbini uprkos – Oto Klemperer, U traganju za modernom operom, Sledbenik Gustava Malera, Srpski Orfej, Glasovi obojeni starim zla tom... Za Televiziju Beograd napisao scenarija za dve epizode serije "Tatar u Srba": Pozorište se rađa u Beogradu i Prelazak u XX vek – Branislav Nušić (1995) i za emisiju o Beogradskoj operi (za satelitski program).
Mikojan Bezbradica