Vesti

Izložba „Radmila Bakočević - nezaboravna Norma“, autora Dragana Stevovića, otvorena je u subotu 12. decembra u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.
Obraćajući se prisutnima u prepunom prostoru, v.d. upravnika Nacionalnog teatra Dejan Savić je rekao da je postavka pripremljena povodom 60 godina umetničkog i 40 godina pedagoškog rada te srpske operske dive.
On je istakao da će svi zainterovani posetioci u naredna dva meseca, koliko će izložba biti otvorena, imati priliku i zadovoljstvo da se detaljnije upoznaju sa životom, radom i svim onim što je ostavila i još uvek iza sebe ostavlja Radmila Bakočević.
- Retki su umetnici koji su za života zaslužili da im se napravi jedna ovako obimna i ozbiljna postavka. Kao mlad dirigent, imao sam sreću i zadovoljstvo da radim sa nekim najvećim imenima u istoriji naše opere, da od njih učim i da zahvaljujući tome bude ne samo bolji dirigent, nego i bolji čovek. Gospođa Bakočević sigurno pripada grupi tih i takvih umetnika – ocenio je Savić.
On je najavio da će zatvaranje izložbe, u februaru mesecu, pratiti koncert nekadašnjih studenata profesorke Bakočević koji danas, kako je naglasio, nose operski repertoar Narodnog pozorišta.
Stevović je govorio o tome kako su tekle pripreme za izložbu i kako je došlo do ideje da se ona uradi, a tom prilikom je, između ostalog, podsetio i da je primadona Bakočević prvi put na sceni Narodnog pozorišta nastupila 3. decembra 1955. godine.
- Bila je to premijera opere „Don Karlos“. U njoj je Radmila Vasović, tada još uvek student Muzičke akademije, pevala dve uloge; Tebaldo, paž i Glas sa neba – rekao je Stevović.
On se posebno zahvalio gospođi Danici Tomković koja je, zajedno sa Slobodanom Jokovićem priredila monografiju povodom 40 godina umetničkog rada gospođe Bakočević, a koja mu je, kako je istakao, veoma mnogo pomogla dok je pripremao izložbu.
Stevović je naglasio da, zbog malog izložbenog prostora, mnoge stvari koje su u vezi sa njenom bogatom karijerom nisu mogle da budu obuhvaćene, kao što su, na primer, koncerti vokalno-instrumentalne muzike kojih je imala više od 1000.
Pre obraćanja gospođe Bakočević, prisutni su bili u prilici da pogledaju inserte iz dokumentarnog filma u kojem su primadonini savremenici govorili o njoj 1985. godine, povodom 30 godina karijere, kao i video snimak arije Ledi Magbet iz opere „Magbet“ koju je 1988. godine pevala u Varšavi.
Priznata umetnica u kraćem, emocijama nabijenom, govoru, evocirala je uspomene na svoju blistavu karijeru koja je trajala punih šezdeset godina.
- Moja generacija je bila veoma talentovana. Mi smo vodili računa šta pevamo, kad pevamo i zato smo dugo trajali. Jedan umetnik ne može postići pravi rezultat ako nema podršku publike. Ja sam imala podršku svoje beogradske publike i moram priznati da sam tu imala najveću odgovornost – rekla je ona i zahvalila se svima koji su došli da uveličaju otvaranje izložbe.
Tokom veoma bogate karijere, (43 sezone pevala je u Narodnom pozorištu), Radmila Bakočević je svojim raskošnim glasom oplemenila gotovo sve što je bilo napisano za lirsko-dramski fah: od Verdija, preko Pučinija, do Belinijeve “Norme”, koju je pevala više (preko 500 puta) i od same Marije Kalas.
Takođe, ona je jedna od umetnica sa najviše otpevanih predstava u 20. veku pored Fjorence Kosoto, Pjera Kapučilija i Plasida Dominga.
Ravnopravno sa operskom karijerom negovala je i koncertno pevanje. Sa izrazitim smislom za izvođenje oratorijumskih dela, nemačkog, francuskog i ruskog lida i pesama jugoslovenskih kompozitora, nastupala je na koncertnim podijumima u Beču, Berlinu, Drezdenu, Parizu, Rimu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Beogradu, Zagrebu, Ljubljani...
Za razna umetnička ostvarenja dobila je više priznanja, kao što su Oktobarska nagrada Grada Beograda (1960), Sedmojulska nagrada (1970), Nagrada AVNOJ-a (1979), Vukova nagrada (1991), Nagrada “Targo d’oro” za kreaciju Norme koja je u sezoni 1972/73. godine proglašena najboljim operskim ostvarenjem u Italiji, Nagrada Udruženja muzičkih umetnika Srbije (UMUS) za životno delo (2011)...
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE