Vesti

U okviru ciklusa „Promocije“, 16. maja u Muzeju Narodnog pozorišta, predstavljena je publikacija "Narodna kultura u kulturnoj politici Srbije" dvojice autora - dr Miše Đurkovića i Dimitrija Vujadinovića, koja je od izuzetnog značaja za buduće akcije spasavanja narodne kulture.

Kako je objasnio Vujadinović, predstavnik "Balkankult fondacije", ovom istraživanju, urađenom za potrebe Ministarstva kulture, prethodio je pilot projekat koji je radio za Evropsku uniju pre tri godine, sa ciljem da se istraži stanje narodne kulture u svim evropskim zemljama. Tom prilikom on je obradio Srbiju, Makedoniju i Hrvatsku.
Takođe, 2011. godine je učestvovao u projektu o narodnoj kulturi koji je organizovala Holandija i na to se nadovezalo istraživanje započeto oktobra 2011. u Srbiji, kada je okupljena ekipa od 15 vrhunskih stručnjaka za sve vidove kulture koji se mogu označiti kao "narodna".
On je istakao da je tema narodne kulture izuzetno aktuelna u Evropi, koja je shvatila da je, u svetskim razmerama, njena prednost u kreativnosti, koja može da nađe svoju inspiraciju u sistemu vrednosti stvaranom vekovima, na kojima počivaju narodne kulture.
- Svi se slažu da bez narodne kulture, posebno u kontekstu ishodišta i poprišta opštih etičkih i estetskih sistema vrednosti, nema kulture uopšte - istakao je Vujadinović.
On je upozorio da je industrija zabave posegnula za nekim oblastima narodne kulture (muzika, dizajn...) da bi ih eksploatisala i na tu opasnost treba ukazati.
Radeći pod patronatom Instituta za Evropske studije, oni su okupili saradnike čiji su radovi deo publikacije: mr Branko Krasojević, mr Vesna Bogunović, Vesna Jokanović, prof. dr Vesna Marjanović, dr Gordana Đerić, Dragan Pantelić, mr Dragana Stojanović, Dragomir Milenković, mr Ivan Zlatković, dr Jelena Jovanović, mr Kristina Planjanin Simić, mr Nebojša Milikić, mr Oliver Đurđević, mr Saša Pančić i Slobodan Balać.
Publikaciju je predstavio profesor Filološkog fakulteta dr Aleksandar Petrović, koji je ocenio da je u našoj sredini narodna kultura sačuvana u tragovima, jer je modernizacija od 19. veka vodila "rat do istrebljenja", doživljavajući narodnu kulturu kao davno prevaziđenu i kao prepreku napretku.
On je naglasio da je tema kojom su se bavili autori publikacije, pre svega, kulturna politika prema kompleksnoj oblasti stvaralaštva, jer aktuelna politika nastoji da je istrebi, a ne razvija.
Prof. Petrović je ukazao na genezu otpora prema narodnoj kulturi, koja seže u vreme širenja hrišćanstva, koje vodi sistematski otpor prema svemu što potiče iz predhrišćanskih vremena. On je naveo niz primera iz celoga sveta (Australija prema Aboridžinima...) o istrebljivanju autohtonog i izvornog i naglasio da je neosporna korelacija između prirodnog i kulturnog diverziteta koji su u tesnoj vezi.
"Optuživši" prosvetitelje, koji su pokrenuli ideju modernizacije i koji su odbacili značajnu ulogu narodne kulture, on je ocenio da je to zasterelo stanovište.
Drugi autor publikacije, Đurković je podvukao da ona pokazuje da je narodna kultura u našoj zemlji ipak živa i da je treba sačuvati, ali ne kao muzejsku egzotiku, već kao potencijal za razvoj koji donosi puno svežih ideja.
On je naveo primere iz knjige, iz kojih se vidi da ima sjajnih pojedinačnih primera primene tradicionalnih znanja i motiva u praksi, ali da ne postoji podrška institucija i naveo je podatke (kojih ima u knjizi) koliko su Hrvatska i Makedonija bolje iskoristili svoje potencijale, iako Srbija ima mnogo bogatiju i raznovrsniju narodnu kulturu.
M.B.