Otvaranje izložbe „Vela Nigrinova, zvezda i inspiracija“, 15. maja (17,00) u foajeu Velike scene, u okviru manifestacije „Muzeji za 10“

Muzej Narodnog pozorišta u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije i Muzejom primenjene umetnosti u Beogradu otvara 15. maja (17,00) u foajeu Velike scene, u okviru manifestacije „Muzeji za 10“, izložbu „Vela Nigrinova, zvezda i inspiracija“ autorke Vanje Kosanić,  posvećenu slavnoj glumici, prvakinji i divi Narodnog pozorišta u Beogradu. 
 
Na otvaranju će govoriti upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu Ivana Vujić Kominac i autorka.
 
Na izložbi će biti prikazane fotografije Vele Nigrinove, dvorskog fotografa Milana Jovanovića, modne fotografije, skice i modna ilustracija Aleksandra Joksimovića za kolekciju „Vela Nigrinova“ iz 1970. godine, kao i insert iz emisije Radio televizije Srbije „Teatroteka“, autorke Bojane Andrić i Mirjane Otašević, „Joksimović – Dijapazon“.

Dizajn kataloga i izložbe uradila je Jelena Ratković, a postavku izložbe Jasna Saramandić. 

Svi programi u Muzeju Narodnog pozorišta, tokom trajanja manifestacije od 12. do 18. maja, biće besplatni i održavaće se uz poštovanje svih mera zaštite koje propisuje Krizni štab u vezi sa epidemijom virusa korona.

Vela Nigrinova (1862-1908) postala je članica ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu 1882. godine. 
 
Za njen dolazak zaslužan je tadašnji upravnik Milorad Popović Šapčanin koji je u potrazi za novom glumicom za pozorišni ansambl u Sloveniju poslao Davorina Jenka, kompozitora i dirigenta Narodnog pozorišta. 
 
Iz Ljubljane Jenko dovodi Augustu Nigrinovu, glumicu Slovenačkog Dramskog društva. Po dolasku u Narodno pozorište u Beogradu ona debituje u ulozi Debore u istoimenoj drami Salomona Hermana Mozentala, a pozorišni kritičari proriču joj sjajnu budućnost. 
 
Nigrinova (kojoj upravnik Šapčanin daje umetničko ime Vela) osvojiće repertoar Narodnog pozorišta tumačeći gotovo 400 uloga među kojima su Marija Stjuart, Eboli, Jovanka Orleanka, Ofelija, Dezdemona, Julija, Porcija, Ljubica, Margarita Gotje, Dona Sola, Katarina, Fedora, Toska, Jokasta, Ana Karenjina, Despa, Teodora... 
 
Sa velikim uspehom gostovala je i na scenama u Novom Sadu, Zagrebu, Osijeku, Pragu... 
 
Godine 1894. odlikovana je ordenom Svetog Save V stepena a 1907. povodom proslave 25 godina umetničkog rada u Narodnom pozorištu i ordenom Svetog Save IV stepena.
 
Prema rečima kreatora visoke mode Aleksandra Joksimovića, sa Velom u Beograd došla je i Evropa. Naime, Nigrinova će poput glumica iz evropskih, a pre svega pariskih pozorišta, koje su se za savremene komade oblačile u salonima visoke mode, postati prepoznatljiva po daru da „sa mnogo smisla odabere svoju garderobu za scenu“.  
 
Repertoar Francuske komedije, kako je zabeležio Milan Grol, i predstave koje prikazuju atmosferu visokog društva pariskog salona, doneli su u Narodno pozorište, u grad sa „još neiščezlim libadetima i tepelucima“, pariski vaspitanici. Nigrinova je u ovim komadima plenila „lepotom žene na kojoj je pariska toaleta bila slivena kao na 'manekenu' u modnom žurnalu“. 
 
Veline uloge, njena pojava i elegancija ovekovečene su na fotografijama dvorskog fotografa Milana Jovanovića koji je prvi pokrenuo izdavanje dopisnica kao vid promocije pozorišne umetnosti, same glumice ali i mode. 
 
Portretisali su je dvorski slikar Vlaho Bukovac, Paja Jovanović, Đorđe Krstić, kasnije i vajar Sreten Stojanović, a 1970. godine, kao jedna od najelegantnijih žena starog Beograda predstavljaće inspiraciju slavnom jugoslovenskom kreatoru visoke mode Aleksandru Joksimoviću (1933 – 2021). 
 
Krajem šezdestih godina  XX veka, u modu se vraća romantični stil u duhu Bel epoka kao suprotnost dotadašnjem minimalizmu. Joksimović je istraživao život i karijeru Vele Nigrinove, ali i duh starog Beograda na prelazu iz XIX u XX vek, inspirišući se starogradskom muzikom i atmosferom boemske četvrti Skadarlije u kojoj je Nigrinova bila rado viđena gošća. 

Kolekcija „Vela Nigrinova“ prikazana je prvi put sa velikim uspehom u Moskvi u julu 1970. godine na Jugoslovenskoj privrednoj izložbi, a u oktobru u Beogradu na Kolarčevom narodnom univerzitetu.

Prezentovana je i širom Jugoslavije, a u Velinoj rodnoj Ljubljani prihvaćena je sa velikim oduševljenjem, kao omaž voljenoj glumici.