Vesti

Predstava „Rat i mir“, po čuvenom klasiku Lava Nikolajeviča Tolstoja, u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića, biće premijerno izvedena 30. maja (19,30) na Velikoj sceni.

U podeli su Hadži Nenad Maričić (Grof Petar Pjer Kirilovič Bezuhov), Miodrag Krivokapić (Knez Nikolaj Andrejevič Bolkonski), Danilo Lončarević (Andrej, njegov sin), Zlatija Ocokoljić Ivanović (Marija, njegova kćerka), Zorana Bećić Đorđević (Liza, žena kneza Andreja), Dušan Matejić (Grof Ilja Andrejevič Rostov), Bojana Stefanović (Grofica Natalija Rostova), Teodora Dragićević (Nataša, njihova kćerka), Nemanja Stamatović (Nikolaj, njihov sin), Nina Nešković (Sonja, njihova rođaka), Slobodan Beštić (Knez Vasilije Sergejevič Kuragin), Kalina Kovačević (Elen, njegova kćerka), Petar Strugar (Anatol, njegov sin), Vučić Perović (Boris Drubecki) i Nedim Nezirović (Napoleon Bonaparta).

U umetničkom timu su i Janja Valjarević (scenograf), Bojana Nikitović (kostimograf), Stefan Ćirić (kompozitor), Mirko Knežević (koreograf), Bojana Stefanović (scenski pokret) i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).
 
Saradnici na predstavi su Miloš Golubović, Vuk Miletić (producenti), Gala Dimović (organizator), Sanja Ugrinić Mimica (inspicijent), Marija Nedeljkov (sufler), Ivan Orlenko, Jelena Šarković (asistenti reditelja), Anja Marčetić (asistent scenografa) i Jana Zaharijević, Miljana Ljubičić (asistent kostimografa).

Prvi i jedini put do sada, jedno od najuticajnijih dela svetske književnosti, postavljeno je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta i, uopšte, u srpskom teatru, pre više od četiri decenije. Premijera je održana 24. juna 1980. godine u režiji Petra Šarčevića koji je uloge glavnih junaka poverio Bogdanu Dikliću (Pjer Bezuhov), Predragu Mikiju Manojloviću (Knez Andrej Bolkonski) i Dragani Varagić (Nataša Rostova). 

U podeli su bili i Mihajlo Viktorović (Knez Nikola Bolkonski), Anđelka Ristić (Kneginja Liza Bolkonska), Dobrila Stojnić (Kneginja Marija Bolkonska), Predrag Tasovac (Grof Rostov), Ksenija Jovanović (Grofica Rostova), Marko Nikolić (Nikolaj Rostov), Radovan Miljanić (Peđa Rostov), Zorica Mirković (Sonja Rostova), Vasa Pantelić (Knez Vasilije Kuragin), Ognjanka Ognjanović (Kneginja Elena Kuragina), Tihomir Arsić (Knez Anatol Kuragin), Slavka Jerinić (Marija Dimitrijevna Ahrosimova), Mira Bobić (Ana Pavlova Šerer), Ljiljana Janković (Marija Bogdanovna), Branislav Jerinić (Kutuzov), Bogoljub Dinić (Denisov), Boško Puletić (Drubecki), Dragan Zarić (Dolohov), Miroslav Petrović (Vajrojter), Zoran Stojiljković (General Lanžeron), Ramiz Sekić (General Miloradović), Milorad Volić (General Beniksen), Branko Jerinić (Napoleon), Rodoljub Raša Simić (Kmet Alpatič) i Zvonko Jovičić (Ađutant). 

Dramatizaciju je uradio književnik Mirko Miloradović, scenograf je bio Aleksandar Augustinčić, kostime je kreirala Ljiljana Dragović, dok je o koreografiji brinuo Dušan Trninić.

Predstava je izvedena ukupno 16 puta pred oko 7500 gledalaca. 

Reč reditelja Borisa Liješevića:
Ovo je jedan od komada koji je više od klasike. Isprva nije ni smatran romanom, već epopejom. (…) To je roman koji grije dušu. Ima nešto veličanstveno, uzvišeno i toplo u njemu. Kao jevanđelje. Ili kao Sveto pismo. Čovjek neprestano vodi rat na svim poljima, a teži o miru sa samim sobom. A do mira se dolazi kroz rat. Rat se vodi na bojištu jednako kao i u duši. Rat u svijetu počinje od rata u čovjeku. A rat je sukob svijeta sa samim sobom. Potrebno je stići do mira u čovjeku pa će biti i mira u svijetu. Jer ratove ne pokreću vladaoci.  Ratove pokreću milioni uzroka koje istorija ne proučava. Ratove pokrećemo mi. Bez nas nema ni ratova. Vladaoci država nisu na bojnom polju i ne pucaju. Kako može jedna naredba natjerati milione ljude da pucaju jedni na druge, pita Tolstoj u „Ratu i miru”. Ne, ta je želja u onima koji leže u rovovima, nišane i povlače obarače. Bez njih nema rata. U njima je rat. Čovjek je jedinica istorije. Sa svim ambicijama, karijerama, moći koju stiče tokom života i kojom upravlja, on je ipak samo jedna jedinica. Napoleon, jednako kao i bilo koji bezimeni vojnik koji pogine bez slave i časti. Jednako kao i Platon Karatajev, kao i mi danas. Svi mi zajedno pokrećemo tu skazaljku na ogromnom časovniku istorije. (…) Teško je kod ovakvog romana izdvojiti jedno. Mnogo je tu stvari. Razmišljanja junaka o Bogu, o vječnosti, o ljubavi kao pogledu na svijet, ljubavi kao načinu života. O ključnim momentima života kada čovjek sagledava i dodiruje suštinu koja je tu, koja je sve vrijeme bila tu pred njegovim očima, suštinu koja je mir. A koju nije mogao da uvidi i sagleda zbog rata. Čovjek neprestano vodi rat sa samim sobom, sa okolinom, sa životom, sa Bogom. Mir na ruskom znači svijet. Dakle pronaći mir je pronaći svijet. Mir je svijet. Rat i mir kao principi po kojima funkcioniše život i svijet. Kao dvije životodavne sile koje pokreću svijet i istoriju, ali i čovjeka. Rat i mir kao nerazdjeljiva cjelina koju ne možemo da razumijemo. Kao mapa po kojoj se krećemo, točak unutar koga se krećemo kao cirkuski miševi. Rat i mir zajedno čine kontekst naših života. (…) Roman govori o putu Nataše i Andreja do sebe. O traženju sebe i smisla u ratnom vremenu. O odrastanju jedne generacije u vremenu kada se rat uvukao u ljude i u svijet. O tome šta je život? Šta je vredno u životu. Šta je zapravo ljubav? I čemu život, zašto živimo? Oni traže odgovore na ta pitanja. Nekad imam osjećaj da Tolstoj svojim pisanjem dodiruje samo nebo. Trudim se da i predstava dodirne nebo. Ono iznad Austerlica, gde se zameće to pitanje. Nekad mi se čini da Tolstoj piše iz perspektive Boga. Ili se, u ključnim momentima, prenese u tu perspektivu. I tada dodiruje neke tajne. Ni jedan pisac se ne približava transcendentnom kao Tolstoj. Šta je smrt? Ništavilo koje ostaje na Borodinskom polju sa oko 80.000 mrtvih ljudi i 50.000 mrtvih konja ili je to buđenje koje knez Andrej doživi kad umire? Da, smrt je buđenje, kaže nam Tolstoj. Spajanje sa večnim. Rat i mir je istorija, ali i filozofija i religija i teologija i politika. Roman koji kao da se sam pisao. Ili ga je pisalo kolektivno iskustvo vremena. Zato nije ni čudno što se Tolstoj odrekao svih prava na svoje romane smatrajući ih kulturnim dobrom čovječanstva.

(izvod iz intervjua, objavljenog 28. aprila u 151. broju „Pozorišnih novina“, koji je sa rediteljem Borisom Liješevićem vodio Mikojan Bezbradica)

 

Reč dramaturga Fedora Šilija:

Romen Rolan je o “Ratu i miru” napisao: “Ovo delo, kao život, nema početak, nema kraj. Ono je sam život, u večnom pokretu.”
I, zaista, Tolstojev roman nema, u konvencionalnom smislu, početak i kraj. Prvo poglavlje nas ubacuje u salon Ane Pavlovne Šerer, gde se okuplja petrogradsko plemstvo i inteligencija. Tu se raspravlja o Napoleonu, caru Aleksandru, Austriji, Pruskoj, budućem ratu, ali se istovremeno sklapaju poslovi preko carske porodice, brakovi iz interesa, i vodi se briga ko će biti najlepše obučen u salonu. Bez ikakvih uvoda, objašnjavanja, ili posebnih naznaka koji će od likova, koji se tu nalaze, biti glavni protagonisti, koji sporedni likovi, a koji se više nikad neće pojaviti u romanu. 

Tako i narativni kraj (sam kraj "Rata i mira" je zapravo duži esej o Tolstojevom shvatanju istorije ) umesto da završava radnju, uvodi novu temu, nov događaj: začetak dekabrističkog ustanka u Rusiji 1825. godine.

Zanimljivo je zašto se "Rat i mir" ovako završava. Tolstoj je zapravo hteo da piše roman upravo o dekabrističkom ustanku, ali je u istraživanju shvatio da se koreni tog događaja nalaze u napoleonskim ratovima koji su se vodili od 1803. do 1815. godine. Stoga je "Rat i mir" pisan skoro kao uvod u ono što je Tolstoja zapravo zanimalo – a na kraju, Tolstoj nikad nije napisao knjigu o dekabristima.

Ipak, šta je suština "Rata i mira"? Suština, čini mi se, je u traganju. Protagonisti romana su u stalnom traganju, traže Boga, ljubav, slavu, sreću, smisao života... 

Pjer Bezuhov se zapita: “Čemu služi naš život? Zašto smo mi na ovome svetu? Šta to ljudi i čovečanstvo imaju da sagrade i izvedu svojim životom?" Mislim da je to osnovno pitanje koje Tolstoj postavlja, suštinska tema knjige – shodno tome, suštinska tema dramatizacije i predstave.

NAPOMENA: U galeriji su objavljene radne fotografije sa proba.

 

 

Izveštaj sa konferencije za novinare

Predstava “Rat i mir” prema čuvenom Tolstojevom romanu, u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića, biće premijerno izvedena 30. maja (19,30) na Velikoj sceni, najavljeno je 26. maja na konferenciji za novinare.

Upravnik NP Svetislav Goncić izrazio je veliko zadovoljstvo što će repertoar obogatiti predstava po jednom od najznačajnijih dela svetske literature, značajnom kako po književnom kvalitetu, tako i po tome što Tolstoj kao intelektulac shvata vreme u kome se nalazi.

“Evropa je upravo izašla iz veka prosvetiteljstva. Pisac se određuje prema društvenim datostima, kao i predrasudama, oseća i najavljuje dramatične promene. Nije lako suočiti se sa tim materijalom. Srećan sam što imamo takve autore, spremne da se uhvate u koštac sa ovakvim temama i filozofskim pitanjima”, izjavio je Goncić.

“Komad postavlja pitanja rata i mira na svakom nivou – i ličnom, i simboličkom, i metaforičkom. Rat i mir u nama, rat i mir u svetu i onaj prostor između rata i mira, gde je najveće trenje”, dodao je.

Direktorka Drame NP Molina Udovički Fotez rekla je da je prva verzija Šilijeve dramatizacije bila vrlo obimna - na 370 strana, ali da je tokom rada svedena i da predstava traje samo tri sata.

“Sve ključne scene iz romana su tu. Pratimo sve priče, sve četiri porodice”, najavila je Molina Udovički Fotez, dodajući da je reč o pravoj ansambl predstavi i da joj je posebno drago što je uključen veliki broj mladih glumaca.

Boris Liješević je istakao da je velika privilegija raditi “Rat i mir” i baviti se tim materijalom.

“Mislim da ni jedan pisac tako ne posmatra pitanja ljubavi, smrti, ljudske duše, ljudskog bića, smisla života, smisla istorije. I sve to u jednom komadu, jednom romanu, na samo hiljadu strana”, rekao je Liješević, ističući veliku posvećenost cele ekipe koja “shvata i oseća veličinu i značaj tog dela”.

“Ne mislim na značaj samo danas, nego uvek i to za svakog od nas, značaj za publiku, za ovaj grad, zemlju i pozorište. Dakle, ne samo danas kad ponovo bukti rat u Evropi, nego značaj za ceo svet i celu istoriju koja je stalno isprepletena ratom i mirom”, dodao je.

Tolstoj uzima istorijski period od 1805. do 1812. godine, i u epilogu ide do 1820. To je period kada se, kako on kaže, uzburkalo more Evrope, kad se nije znalo ko s kim i protiv koga ratuje, rekao je Liješević, podsetivši na Napoleonove ratove i sukobe Francuske, Rusije i Austrije.

Prema njegovim rečima, Tolstoj posmatra čovečanstvo i istoriju kao prirodu - u jednom periodu vlada mir, onda dođe oluja. Mi smo sićušni stanovnici tog organizma prirode, nekoga talas izbaci na površinu pa u njemu vidimo genija i vođu, a nekoga isti talas spusti na nivo gubitnika, dodao je Liješević.

“Mi se pitamo u čemu je greška, ali Tolstoj kaže - nije greška, to je neki smisao koji mi ne razumemo. I ne treba pokušavati da ga razumemo, treba ga samo prepoznavati i pratiti tokove i smenjivanja u prirodi”, naveo je Liješević, dodajući da su “rat i mir ovde samo kontekst zbivanja, mapa po kojoj se krećemo, vreme u kojem živimo i u kojem se odigrava jedan drugi rat i jedan drugi mir”.

To, kako je napomenuo, nisu samo geopolitički pojmovi: “Tu je rat koji se odigrava u svakom od nas, rat sa samim sobom, sa okolinom, rat koji vodimo da bi se došlo do mira. Reč mir na ruskom jeziku znači i svet. Kad nađemo mir - pronašli smo svoj svet. A mi taj mir ne vidimo jer stalno vodimo ratove. Tolstoj nam ponavlja - ratom se ne dolazi do mira. Rat donosi samo novi rat. A mir je tu nadohvat ruke, svuda oko nas, možemo ga videti kad pogledamo u nebo, kad vidimo kako se ti oblaci kreću nezavisno od svega što se dešava na zemlji. Međutim, da bi pogledali u nebo, treba promeniti perspektivu, a to je često najteže. Obično padnemo na leđa da bismo pogledali nebo. Tako pada Andrej Bolkonski pogođen kuršumom i pita se – Bože, gde je dosad bilo ovo nebo? Zašto ga ranije nisam video?”

“Nije ga video, kao što ni svi mi ophrvani svojim ratovima, svojim svakodnevicama ne vidimo nebo, ne vidimo ljubav koja je svuda oko nas, ljubav koja nam se nudi, ne kao osećanje nego kao pogled na svet, ljubav kao svet i ljubav kao mir”, istakao je Liješević.

Prema njegovim rečima, u predstavi “priča postoji u svojoj hronologiji, zapravo hronologija je njena struktura, ona je sastavni deo priče”.

“Predstava je rađena u ritmu današnjeg dana i gledaoca 21. veka čija imaginacija i znanje ne traže da mu svaka scena počne, odtraje i završi se, nego pristaje da dve scene paralelno teku, da jedna uplivava u drugu, da cela kompozicija bude slivena, bez pauza i mrakova, u ritmu današnjeg života”, rekao je Liješević.

Fedor Šili je zahvalio Narodnom pozorištu što mu je dalo retku priliku da se bavi ovako velikom literaturom.

U programu za predstavu zapisao je, između ostalog, da je suština romana “Rat i mir” u traganju.

“Protagonisti romana su u stalnom traganju, traže Boga, ljubav, slavu, sreću, smisao života... Pjer Bezuhov se zapita: ‘Čemu služi naš život? Zašto smo mi na ovome svetu? Šta to ljudi i čovečanstvo imaju da sagrade i izvedu svojim životom?’ Mislim da je to osnovno pitanje koje Tolstoj postavlja, suštinska tema knjige - shodno tome, suštinska tema dramatizacije i predstave”, naveo je Šili.

Pjera Bezuhova igra Hadži Nenad Maričić, koji je izjavio da je ovo premijera koju dočekuje s najviše emocija.

Pominjući i predstave u kojima je igrao ove sezone – “Nora” i “Godine vrana”, ocenio je da se Narodno pozorište “vratilo sebi, radi velike, značajne komade i sve funkcioniše kako treba”.

“Ono što su glumci i drugi zaposleni u NP pre dve-tri godine želeli, uspešno se ostvaruje”, dodao je Maričić.

Maričić je istakao da je s Liješevićem prijatelj već 20 godina, od kada je igrao u njegovoj prvoj predstavi.

“Imam ritual za Božić, od malih nogu, molitvu u ponoć kada se obratim celom kosmosu i svetu. I tada se nas dvojica čujemo. A u ovoj predstavi nama se otvara nebo, nama se otvaraju neke tajne i mi ih sada delimo sa drugima”, rekao je Maričić.

“Siguran sam da jesam i da ću se pred svetom otkriti sam kao čovek i ispuniti zadatak koji mi je profesor Bajčetić dao na prvoj godini, kao i svim studentima, a to je zadatak da se odgovori na pitanje - ko sam ja. Mislim da će taj odgovor pronaći i ljudi koji budu dolazili na ovu predstavu”, dodao je Maričić.

Mlada glumica Teodora Dragićević, koja igra Natašu Rostovu, izjavila je da joj je to prva velika pozorišna uloga i da oseća posebnu odgovornost, te zahvalila Narodnom pozorištu na poverenju i kolegama na podršci.

“Moj lik govori o ljubavi. Kroz taj lik najviše se vidi da je rat - sukob čoveka sa samim sobom, što nam je Boris rekao na prvoj probi. Nataša najviše ima kontakta s drugim ljudima i bilo je uzbudljivo raditi sa svim kolegama, tražiti ključ sa svakom osobom, jer svaka osoba je različita. To je bilo predivno iskustvo”, rekla je Teodora Dragićević.

U velikom ansamblu su i Miodrag Krivokapić, Danilo Lončarević, Zlatija Ivanović, Zorana Bećić Đorđević, Dušan Matejić, Bojana Stefanović, Nemanja Stamatović, Nina Nešković, Slobodan Beštić, Kalina Kovačević, Petar Strugar, Vučić Perović i Nedim Nezirović.

Scenografkinja je Janja Valjarević, kostimografkinja Bojana Nikitović, kompozitor Stefan Ćirić, a koreograf Mirko Knežević.

Prva repriza predstave “Rat i mir” na velikoj sceni NP biće 31. maja.