Vesti

Predstava „Balkanski špijun“, po tekstu Dušana Kovačevića, u režiji i dramaturgiji Tatjane Mandić Rigonat, odigrana je 18. i 19. decembra s velikim uspehom na gostovanju u Cankarjevom domu u Ljubljani, a oduševljena publika, obe večeri, u prepunoj Linhartovoj dvorani, ispratila je ovacijama glumački ansambl.

Ovo gostovanje, između ostalog, ostaće upamćeno i po tome što je to bio prvi nastup Narodnog pozorišta u ovom poznatom slovenačkom kulturno-kongresnom centru posle tri decenije.

Ljubomir Bandović je tumačio lik Ilije Čvorovića, čoveka koji živi i deluje po svom etičkom principu, a koji mu govori da je sve suprotno od onoga što izgleda da jeste; njegova supruga Danica Čvorović bila je Nela Mihailović, brata Đuru, odnosno sestru bliznakinju igrala je Dušanka Glid Stojanović, ćerku Sonju Katarina Marković, ulogu podstanara Petra Jakovljevića dočarao je Milutin Milošević, a Radio-spikerke Vanja Milačić.

U fokusu nove verzije čuvene Kovačevićeve drame, koja je premijerno izvedena 1. oktobra prošle godine na Sceni „Raša Plaović“, nalazi se tema društvene paranoje, medijska propaganda, proizvodnja straha i neprijatelja, sve što je u nju dodato je dokumentarna građa iz raznih srpskih medija, a svaki lik predstavlja paradigmu određenih stanja, profila, tendencija...

U radu na predstavi uporište je bila drama koja je manje poznata od scenarija, a veoma se razlikuje i od kultnog filma iz 1984. godine.

Kompozitor je Irena Popović Dragović, scenografiju je uradio Branko Hojnik, kostime Ivana Vasić, a scenski pokret Anđelija Todorović.

U predstavi sudeluju i muzičari Vladimir Gurbaj (klarinet), Elio Rigonat (gitara), Ivan Mirković (harmonika) i Relja Derbogosijan (bubanj).

Ovo je, od premijere, bilo 39. i 40. izvođenje „Balkanskog špijuna“, a osim na matičnoj sceni, videla ga je i publika u Valjevu, Beču, Čačku....

Predstava je učestvovala na jednom revijalnom (Dubrovačke ljetne igre) i devet takmičarskih festivala u zemlji i regionu: „Dani Zorana Radmilovića“ (Zaječar)„Teatar na raskršću“ (Niš), „Dani komedije” (Jagodina) „Dani Milivoja Živanovića“ (Požarevac), „Pozorišno proleće“ (Šabac), „Nušićevi dani“ (Smederevo), „Međunarodni festival malih scena“ (Rijeka), „Dani satire Fadila Hadžića“ (Zagreb) i „Teatar u jednom dejstvu“ (Mladenovac).

Na tim manifestacijama osvojeno je ukupno deset nagrada.

Poslednje gostovanje Narodnog pozorišta u „Cankarjevom domu“ bilo je 22. aprila 1989. godine sa predstavom „Kosovska hronika“, po tekstu Rajka Đurđevića, u režiji Cisane Murusidze.

Nakon toga, kada je reč o gostovanjima ansambla Drame beogradskog nacionalnog teatra u Sloveniji, usledila je pauza duža od jedne decenije.

„Balkanska plastika“, po motivima autobiografske knjige Mage Magazinović „Moj život“, u režiji Ivane Vujić, bila je prva predstava Narodnog pozorišta koja je gostovala u toj državi, posle raspada SFRJ. Komad je 25. aprila 2002. godine odigran u Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru i, dan kasnije, u Slovenskom mladinskom gledališču u Ljubljani.

Narednih godina, u Sloveniji su gostovale i predstave „Faust 1“ i „Faust 2“ (Maribor), „Norway. Today“ (koprodukcija sa SNG Maribor, Maribor), „Gospođa ministarka“ (Maribor) „Možda smo mi Miki Maus“ (koprodukciji sa pozorištem „Bunker“ iz Ljubljane i Sterijinim pozorjem, Ljubljana, Maribor), „Derviš i smrt“ (Ljubljana, Kopar)...

Pre pola godine, 27. maja, upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu Ivana Vujić i direktor Slovenskog narodnog gledališča Drama iz Ljubljane Igor Samobor potpisali su Sporazum o saradnji dva teatra.  

Poslednje gostovanje Narodnog pozorišta u Sloveniji bilo je nekoliko dana kasnije, 30. maja, kada je u okviru šestog Drama festivala u Ljubljani izvedena predstava „Carstvo mraka“, prema tekstu Lava Nikolajeviča Tolstoja, u režiji Igora Vuka Torbice. Bio je to više nego uspešan nastup, jer je pomenuti komad osvojio Nagradu publike „Jernej Šugman“ za najbolju predstavu festivala, sa prosečnom ocenom 4,7.
M.B.

Reportažu o gostovanju "Balkanskog špijuna" u Ljubljani, objavljenu 20. decembra u Večernjim novostima, možete pročitati OVDE