Vesti

Opera Đakoma Pučinija "Toska", u režiji gosta iz Skoplja Dejana Proševa, pod dirigentskom upravom Ane Zorane Brajović, biće premijerno izvedena u sredu 2. aprila na Velikoj sceni.

Naslovnu ulogu u ovom remek-delu operske umetnosti, nastalom po libretu Luiđija Ilike i Đuzepea Đakoze, a na osnovu istoimene drame Viktorijena Sardua, pevaće Jasmina Trumbetaš Petrović koja će tom prilikom proslaviti 20. godina umetničkog rada. Ulogu slavne pevačice Florije Toske, tumačiće i Suzana Šuvaković Savić i Ana Rupčić Petrović.
Interesantno je da su sve tri umetnice, kojima je poverena ta rola, nekadašnje studentkinje prof Radmile Bakočević.
- Veoma sam ponosna na njih. Inače, moji studenti, praktično, nose repertoar Opere Narodnog pozorišta koja je mene stvorila i u kojoj sam provela mnoge godine i decenije. Prvu predstavu sam otpevala 1955, a poslednju 2004. godine. Sve tri su izuzetni profesionalci, vredne su, veoma vole posao kojim se bave i rade ga sa ogromnom ljubavlju i osećaju veliku odgovornost prema Kući u kojoj su zaposlene. Ja sam Tosku pevala u najvećim teatrima, uključujući i "Skalu" u Milanu. To želim i njima. Dakle, da je pevaju ne samo u Beogradu, nego na mnogim scenama širom sveta - poručila je gospođa Bakočević u izjavi za sajt Narodnog pozorišta.
U velikom amsamblu su i Dušan Plazinić/ Janko Sinadinović/ Dejan Maksimović (Kavaradosi), Boris Trajanov k.g/ Miodrag. D. Jovanović/ Aleksandar Stamatović (Skarpija),Pavle Žarkov/ Mihailo Šljivić (Crkvenjak), Danilo Stošić/ Igor Matvejev/ Darko Đorđević (Spoleta), Vuk Matić/ Aleksandar Pantelić/ Aleksandar Stamatović/ Strahinja Đokić (Anđeloti), Mihailo Šljivić/ Aleksandar Pantelić/ Pavle Žarkov (Šarone), Ivanka Raković Krstonošić/ Jovana Čurović/ Jovana Belić (Pastir) i Strahinja Đokić/ Mihailo Šljivić (Tamničar).
U predstavi učestvuju Orkestar i Hor Opere Narodnog pozorišta.
U saradničkoj ekipi su Đorđe Stanković (asistent dirigenta), Ana Grigorović (asistent reditelja), Miraš Vuksanović (scenograf), Jasna Saramandić (asistent scenografa) i Katarina Grčić (kostimograf).
Opera u tri čina "Toska", praizvedena je 14. januara 1900. godine u Teatro Costanzi u Rimu.
Srpska praizvedba održana je 10. januara 1914. godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
M.B.

                                                                                                   INTERVJU: JASMINA TRUMBETAŠ PETROVIĆ, SOPRAN
    
                                                                                                                 Toska je vrhunac moje karijere
    
    Naslovnom ulogom u Pučinijevom remek-delu „Toska", prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Jasmina Trumbetaš Petrović proslaviće dve decenije umetničkog rada. Naša sagovornica nastupiće u toj roli po prvi put, a premijera je zakazana za 2. april na Velikoj sceni.
    Tokom dosadašnje karijere, ostvarili ste niz glavnih uloga sopranskog faha u nekim od najpoznatijih operskih dela. Tom briljantnom nizu, sada ćete pridružiti i Tosku?
    Iako sam već 20 godina na sceni, mnogi su me pitali kako to da ranije nisam pevala Tosku. Smatrala sam da za tu ulogu mora da postoji određena i vokalna i psihička zrelost, a s obzirom da je Floria Toska u samoj priči primadona, uloga je došla baš u pravo vreme kada sam već ostvarila, kako ste rekli, niz glavnih uloga sopranskog faha. Kao i kod svih prethodnih uloga, i ovoj sam pristupila studiozno imajući u vidu da ona ne nosi samo pevačke zahteve, nego i glumačke. U tome su me posebno inspirisale legende poput Renate Tebaldi i Marije Kalas.
    Ova uloga, na neki način, mogla bi da predstavlja vrhunac vaše dosadašnje karijere?
    Znala sam da će Toska doći u mojim zrelim godinama, jer da sam odlučila ranije da je pevam, sigurno bih to već uradila. Međutim, zbog svoje samokritičnosti, smatrajući da je Toska jedna od vrhunskih uloga, nisam htela sebi da dozvolim da je samo otpevam i stavim na svoju listu. Želela sam da ona bude vrhunska u svakom pogledu i zbog toga je došla upravo sada kada imam i vokalno i scensko iskustvo.
    U toj veoma zahtevnoj ulozi, treba da dočarate osobu ko nije samo glamurozna pevačica, nego i jedna veoma strastvena žena. Imate li nekih sličnosti sa Toskom?
    Mi pevači umemo često da kažemo da svaka uloga ima neku svoju „kosku”, odnosno da u okviru nje postoji deo koji je jako zahtevan i gde samo dobra tehnika pevanja može da pomogne da se poteškoće prevaziđu. U „Toski", taj deo je u drugom činu i odnosi se na duet sa Skarpijom. Ako se, u tehničkom smislu, pametno ne razmišlja i ako se peva sa previše emocija, može da se strada. Spremajući ulogu, trudila sam se da baš tom činu pristupim hladne glave. Ono što me vezuje za Tosku je možda, ako smem tako da kažem, moja iskrenost i dostojanstvo. Jer sve što Toska radi, to je iskreno. Kad voli, voli do kraja, kad mrzi, mrzi do kraja. Bez obzira što je i ljubav i mržnja bole do srži, ona sve to podnosi dostojansteno.
    Radnja opere, praizvedene davne 1900. godine, smeštena je u vreme borbi bonapartista i njihovih protivnika i govori ne samo o političkim, nego i o i ljubavnim intrigama. Iz koje vizure reditelj Prošev „čita" ovo Pučinijevo remek-delo?
    Gospodin Prošev je ovoj operi pristupio klasično i uzeo je u obzir i istorijske činjenice. Međutim, njen siže može da se prenese i u savremene okvire, jer su jako podvučeni karakteri glavnih likova. Tako je reditelj i postavio ovo delo. Na jednoj strani je istakao Tosku kao veoma jaku ličnost sa oličenjem dostojanstva i iskrenosti. Na drugoj strani, imamo šefa policije - korumpiranog i nemoralanog Skarpija. On je čovek koji ucenama, žrtvujući jedan ljudski život, u ovom slučaju Kavaradosijev, uspeva da prevari Tosku, koja je za njega odavno razlog požude, ali i tvrd orah. Libreto je nastao na osnovu Sarduove drame koju je Pučini više puta gledao, a opera je prožeta veoma jakim emocijama i promenom raspoloženja samih likova.
    Koju ulogu, u ovih 20 godina, izdvajate kao najznačajniju?
    To je Leonora u „Trubaduru", jer sam sa njom ušla u svet Verdijevih opera i došla do saznanja da mi on, kao kompozitor, leži. Ipak, naročito bih istakla Aidu koja je na neki način obeležila moj dosadašnji rad. Pevala sam je i kod nas i u inostranstvu
    Kada se osvrnete unazad, da li ste zadovoljini umetničkim rezultatima ostvarenim u prethodne dve decenije?
    Pravi umetnik nikad nije zadovoljan, uvek hoće više. Međutim, uzevši u obzir da umetnici imaju i svoje privatne živote i porodicu, a da naročito ženski deo nosi breme i umetnice i supruge i majke, mogu slobodno da kažem da sam uradila onoliko koliko sam mogla i da sam se pošteno odnosila prema svojoj profesiji. Kad se osvrnem iza sebe i vidim šta sam sve pevala - Aidu, Leonoru, Ameliju, Leonoru II, Adrianu, Baterflaj, Tatjanu, Mimi, Paminu, Fjordiliđu, Karolinu, Suzanu, Hasanaginicu... prosto ne mogu da verujem da sam sve to postigla. Pored mnogih opera, tu je niz naslova koncertnog repertoara, oratorijuma, savremenih dela... Ali, uvek može više.
    Za vas se, zaista, ne može reći da ste „samo" pevačica, jer, pored toga što ste magistrirali pevanje kod profesorke Radmile Bakočević, uspeli ste i da diplomirate na Katedri za Slavistiku Filoloskog fakulteta u Beogradu. Pretpostavljam da je to uticalo na oblikovanje vaše umetničke ličnosti?
    Svakako da su mi studije ruske književnosti veoma pomogle i u muzici, imajući u vidu da je opera jedna od najkompleksnijih umetnosti koja u sebi, sem muzike sadrži i književnost, kao i likovnu, scensku i baletsku umetnost. Književnost mi je pomogla da bolje shvatim odnose unutar dramskih zapleta, jer se mnoge opere baziraju na istorijskim činjenicama, a inspirisane su upravo likovima i događajima iz svetske knjizevnosti. Stoga, smatram da ste u pravu kad kažete da nisam samo pevačica, jer imam sasvim drugačiji pristup muzičkom delu, odnosno tražim u njemu nešto dublje od same muzike.
    Kakvi su vam planovi u narednom periodu, naziru li se neki novi angažmani?
    Planovi uvek postoje, a koliko je moguće ostvariti ih u ovom vremenu, zavisi od okolnosti. Nekako se do sada pokazalo da moram debelo da se pomučim da dođem do cilja. Međutim, na kraju se isplati. Istina, ide sporo, ali je sigurno. Stalno sam na relaciji Beograd - inostranstvo i uvek je lepo kad te sluša i inostrana publika. Napuniš baterije, upoznaš nove kolege. Nedavno sam pevala Aidu u Rumuniji, a očekuju me i novi nastupi u Italiji, Izraelu, Nemačkoj...
    Mikojan Bezbradica

• Intervju je objavljen u 78. broju "POZORIŠNIH NOVINA", 29. marta 2014. godine

                IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE, ODRŽANE 31. MARTA U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA

Prvakinja opera Narodnog pozorišta u Beogradu Jasmina Trumbetaš Petrović obeležiće 20 godina umetničkog rada naslovnom ulogom u jednoj od najpopualrnijih opera, Pučinijevoj "Toski" koja će premijerno biti izvdena 2. aprila na Velikoj sceni.
Prema rečima v. d. direktora Narodnog pozorišta Dejana Savića postavkom ove opere obeležiće i jubilej Đakoma Pučinija (1858-1924) i sto godina od prvog izvođenja "Toske" u Narodnom pozorištu, vratiće na repertoar predstavu iz 'gvozdenog' repertoara koja nedostaje.
"Beogradska opera do sada je izvela 35 naslova što je ogroman kapital, u opticaju je još uvek bar 30 naslova ali uvek ima nešto što nedostaje, "Toska" je najpopularnija Pučinijeva melodrama u tri čina i jedan je od naslova oko koga u pozorištima vlada konsensuz, kada ga stavite na repertoar svi su oduševljeni i umetnici i publika", rekao je Savić.
Novu Pučinijevu "Tosku" režirao je gost iz Skoplja Dejan Prošev, dirigent je Ana Zorana Brajović a pripremana je u tri podele. Slavnu pevačicu Floriju Tosku tumačiće tri vodeća soprana Jasmina Trumbetaš Petrović, Suzana Šuvaković Savić i Ana Rupčić, sve tri nekadašnje studentkinje proslavljene Toske Radmile Bakočević.
Na premijeri "Toske" 2. aprila pevaće Trumbetaš Petrović, istaknuta umetnica, dobitnica brojnih nagrada za koncertne i operske nastupe čije prve korake na sceni opere Narodnog pozorišta 1993. godine kao studenta Fakulteta muzičke umetnosti pamti i dirigent Savić.
Dve rečenice njene prve uloge bile su dovoljne Saviću da nasluti buduću sjajnu Aidu i brojne druge uloge sopranskog faha. Za dve decenije nizale su se uloge od Mimi, Mikaele Margarete preko, Leonore, Elizabete, Adriane , Madam Baterflaj, Amelije, Aide a Tosku će pevati prvi put.
"Kada se osvrnem unazad prosto ne mogu da verujem da je prošlo 20 godina, pevala sam mnoge uloge ali ne i Tosku jer sam smatrala da je za nju potrebna vokalna zrelost i psihička stabilnost", kazala je Trumbetaš Petrović.
Ona je istakla da će Toskom koja je zaista vrhunska uloga zaokružiti dosadašnji period i nada se da će dokazati svoju dostajanstvenost, nivo koji se trudila svih ovih godina da održi.
"Vrhunac opere je drugi čin, on je najzahtevniji jer se tu vidi koliko koji sopran može da iznese zato što vas ponese emocijama, Toska je operska diva koja je bila požuda mnogih, kao i šefa policije Skarpije. Drugi čin ne sme da se peva sa velikim emocijama, za ovu ulogu je potrebno iskustvo a posle 20 godina smatram da ga imam, nadam se da će me publika podržati i uživati u predstavi", kazala je ona.
Ulogu Toske pevaće i Rupčić koja takođe smatra da je potrebna umetnička zrelost za njeno izvođenje, ako bi se otpevala sladunjavo, sa emocijama, to bi bilo "šuplje'.
"Toska je dosta žestoka žena koja pokazuje ne samo emocije nego celu lepezu svih mogućih osećaja i osećanja koje može jedna žena da ima u sebi, ona vas naprosto potpuno ogoli i pod velikim ste rizikom da pokažete mnogo glume a manje pevanja, upravo je to pravi izazov za pevača da pokaže sve", ocenila je Rupčić.
U novoj postavci surovog i beskrupuloznog šefa tajne policije, barona Skarpiju tumačiće gost Boris Trajanov, Miodrag. D. Jovanović i Aleksandar Stamatović, bonapartistu Čezara Anđelotija igraće Vuk Matić, Aleksandar Pantelić, Aleksandar Stamatović i Strahinja đokić.
Slikara Maria Kavaradosija, Anđelotijevog prijatelja igraće Dušan Plazinić, Janko Sinadinović i Dejan Maksimović, Crkvenjaka Pavle Žarkov i Mihailo Šljivić, špijuna Spoleta Danilo Stošić, Igor Matvejev i Darko Đorđević.
Mihailo Šljivić, Aleksandar Pantelić i Pavle Žarkov igraće oficira Šaronea, Ivanka Raković Krstonošić, Jovana Čurović i Jovana Belić pastira a tamničara Strahinja Đokić i Mihailo Šljivić.
U predstavi učestvuju Orkestar i Hor Opere Narodnog pozorišta.Saradnici su Đorđe Stanković, asistent dirigenta, Ana Grigorović, asistent reditelja, scenograf je Miraš Vuksanović a Jasna Saramandić njegov asistent i kostimograf Katarina Grčić.
Opera u tri čina "Toska" najreprezentativnijeg operskog kompozitora epohe kasnog romantizma Pučinija po libretu Luiđija Ilike i Đuzepea Đakoze, a na osnovu istoimene drame Viktorijena Sardua, praizvedena je 14. januara 1900. godine u Teatro Kostanci u Rimu, podsetio je direktor Muzeja Narodnog pozorišta Dragan Stevović.
Srpska praizvedba održana je 10. januara 1914. godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.